SE: 169 za istragu, samo 8 protiv

Evropski parlament je usvojio ubedljivom većinom Rezoluciju i izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu.

U rezoluciji se Euleks poziva da nastavi istragu, dok se od vlasti Srbije, Albanije i institucija Kosova traži da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini počinjeni tokom i posle sukoba na Kosovu.

Sa samo osam glasova protiv i čak 169 poslanika koji su ih podržali, usvojeni su Martijev izveštaj i rezolucija u Parlamentarnoj skupštini.

Iako je i ranije bilo nagoveštaja da će za usvajanje ovih dokumenata glasati većina, već je tokom rasprave bilo jasno kakvo je raspoloženje poslanika koji su u velikom broju od nadležnih tražili sudsku istragu.

Generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland ističe da je važno istražiti navode iz Martijevog izveštaja.

“Izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu sadrži veoma ozbiljne optužbe, koje nadležne institucije moraju istražiti, kako ne bi ostale bez odgovora, jer bi to imalo veoma negativne posledice po čitav region. Pre ili kasnije sve izađe na videlo i istorija pokazuje da ništa ne može biti sakriveno”, kaže on.

Evropski parlamentarci su ubedljivom većinom glasova odbili i skoro sve amandmane albanskih poslanika, koji su pokušavali da relativizuju izveštaj.

Usvojena su dva Martijeva amandmana. Prvim se u Nacrt rezolucije ubacuje paragraf u kojem se traži razjašnjenje kompetencija Euleksa i/ili nekog drugog međunarodnog sudskog tela koje ima mandat da vodi istrage, tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikicja bude priznata za sve zločine povezane sa sukobom na Kosovu.

Drugi amandman Martija odnosi se na promenu paragrafa u kojem se precizira šta se očekuje od albanske vlasti i kosovske administracije.

On sada posebno poziva albanske vlasti da sarađuju sa Euleksom i pruže podršku istragama o logorima na severu Albanije, dok se administracija Kosova poziva da bezrezervno sarađuje sa Euleksom ili nekim drugim međunarodnim telom koje ima mandat da sprovodi istragu o zločinima.

Mićunović: Narednih dana će se znati ko vodi istragu

Šef delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupstini Saveta Evrope Dragoljub Mićunović izjavio je večeras da će se narednih dana videti kome će biti poverena istraga o trgovini organima na Kosovu.

On je rekao da je za istragu od značaja i pitanje zaštite svedoka, navodeći da je i izvestilac Marti kazao da će predati sav materijal vezan za trgovinu organima, ukoliko je Euleks spreman da garantuje punu bezbednost svim svedocima.

"Ovo je veliki dan za SE, a za Srbiju neka vrsta satisfakcije, budući da smo jednom crno-belom tehnikom dugo bili obeležavani", naveo je Mićunović.

Marti: Izveštaj nije politički obojen

Švajcarski parlamentarac je u svom obraćanju ostalim parlamentarcima rekao da njegov izveštaj nije uperen ni protiv koga i da nije politički obojen.

Osam minuta trajalo je obraćanje Dika Martija evropskim poslanicima u prepodnevnom delu zasedanja.

Švajcarski parlamentarac, čiji je izveštaj o trgovini organima izazvao veliku pažnju međunarodne javnosti, pred poslanicima je demantovao sve optužbe koje su proteklih nedelja upućene povodom njegove istrage.

“Nema pravde bez istine i nije ovaj izveštaj skandal, kako mnogi tvrde, već je skandal politički oportunizam koji je nadjačao pravdu”, ocenio je Marti.
“Ovo nije izveštaj o političkom statusu Kosova. Ovaj izveštaj nije protiv stanovnika Kosova. Izveštaj se ne bavi odnosima između Srbije i Kosova, ne relativizuje zločine koje je počinio Milošević i nije pledoaje za Srbiju”, poručio je on.

Marti je napomenuo i da njegov izveštaj nije ni prosrpski, niti antialbanski, nego je “izveštaj o ljudskim pravima i na taj način upravo mora i da se čita, što su neki do sada ignorisali”.

“Imena navedena u ovom izveštaju su ista ona imena koja su navođena u izveštajima obaveštajnih službi i analitičara, a žrtve su i Srbi i Albanci sa Kosova koji su za njih bili izdajnici, a za nas su samo ljudska bića”, rekao je on.

Marti je rekao da je našao kredibilne svedoke koji “nemaju ništa sa Srbijom”, ali se plaše i ne veruju u kosovsko pravosuđe, dodajući da je situacija sa zaštitom svedoka “skandalozna”.

“Zašto Martijev izveštaj danas izaziva skandal, kada je sa potpunom ravnodušnošću dočekano ubijanje svedoka koji su svedočili protiv političara optuženih za zločin? Zašto tada nisu tražili objašnjenja?”, upitao je Marti.

“Zašto su se odlučili za tišinu, zašto je prednost data političkom oportunizmu u odnosu na osnovni osećaj za pravdu?”, pita se on.

Koje posledice rezolucije se očekuju

Britanski "Gardijan" je objavio navode iz tajnih dokumenata NATO-a u kojima je kosovski premijer Hašim Tači označen kao jedan od najvažnijih ljudi u lancu organizovanog kriminala.

Londonski dnevnik inkriminiše i Džavida Halitija, visokog funkcionera Tačijeve stranke i jednog od ljudi kojeg je specijlani izvestilac Dik Marti označio kao pripadnika takozvane Dreničke grupe. Haliti dematuje sve optužbe koje mu se stavljaju na teret.

Istraga Dika Martija trajala je dve godine. On je optužio Hašima Tačija da je bio vođa kriminalne mreže koja se, između ostalog, bavila prodajom ljudskih organa. Navode iz Martijevog izveštaja Tači je demantovao.

Bivši ambasador Srbije i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić objašnjava posledice koje bi rezolucija trebalo da proizvede na Kosovu.

"Poruka je da kosovski Albanci više nisu nedodirljivi ni u ulozi žrtve koje treba zaštititi od Srba, već će biti na meti sudskih istraga, tužbi, gonjenja, promena na vrhu političke hijerarhije na Kosovu. Cilj je da dođu civilni političari, odgovorniji na zahteve koje Zapad postavlja, a mi, BiH i Hrvati vrlo dobro znamo", podseća on.

Većina poslanika zatražila je nezavisnu istragu o tvrdnjama iz Martijevog izveštaja kako bi se utvrdila istina.

Predstavnik parlamentarne grupe socijalista Klas de Vries rekao je da je potraga za istinom i pravdom “dužnost i obaveza” svih, dodajući da je neophodna nepristrasna i objektivna međunarodna istraga o svim navodima iz Martijevog izveštaja, koju treba podržati i pružiti joj svu neophodnu pomoć. Poslanica konzervativaca Amber Rad ukazala je da se ovaj izveštaj ne bavi politikom, nego žrtvama i da se u njemu ističe povezanost organizovanog kriminala i politike koja je proistekla iz rata na Kosovu.

Mariluiz Bek je u ime liberala istakla da je “važno je da ovaj izveštaj ne bude zloupotrebljen da bi se dovela u pitanje nezavisnost Kosova".

“To nije pitanje. Pitanje je da li je tokom rata, u vreme haosa, izgrađena struktura koja je spajala organizovani kriminal i politiku. Zato je važno da
rasvetlimo ovo pitanje”, rekla je ona.

Tajni Koks je u ime narodnjaka napomenuo da je izveštaj pokazao da se “znalo šta se dešava, ali da niko nije pokušao da to spreči” i ocenio da to predstavlja na izvestan način saučešće u zločinu, a da je Oslobodilačka vojska Kosova de fakto bila “saveznik NATO”. Koks je istakao i da je “Sramotno nazivati jednog od naših najboljih izvestilaca rasistom i anti-Albancem” i rekao da zbog toga treba tražiti izvinjenje albanskog premijera Saljija Beriše.

Sa druge starne, albanska delegacija podnela je 19 amandmana na tekst rezolucije kojima traže izbacivanje niza konkretnih navoda iz izveštaja Dika Martija, uključujući one koji se tiču Albanije.

Poslanik iz Albanije Ilir Rusmali, s druge strane, pozvao je PS SE da usvoji predložene amandmane kako bi rezolucija Dika Martija bila uravnotežena i zasnovana na činjenicama. U raspravi o izveštaju Dika Martija Rusmali je rekao da je cilj rezolucije da se pozove na istragu o trgovini organima i nehumanom postupanju prema ljudima, dodajući da Albanija podržava istragu i da je to i ranije činila maksimalnom saradnjom s Haškim tribunalom i Euleksom.

Delegacija Srbije zadovoljna

Predstavnici srpske delegacije u Strazburu zadovoljni su glasanjem u Evropskom parlamentu.

Šef delegacije Srbije Dragoljub Mićunović čestitao je Martiju na građanskoj hrabrosti, jer je znao kakvu će buru izazvati njegov izveštaj o trgovini ljudskim organima na Kosovu.

"Istina traži pomoć hrabrosti da bi izašla na svetlost dana, a Marti je pomogao istini", naglasio je Mićunović.

"Zločinci najveću nadu polažu u to na neće uspeti da budu otkriveni, pa je zadatak nas u Savetu Evrope i svih civilizovanih ljudi da im ne dozvolimo da se istina nikada ne otkrije", poručio je Mićunović.

Član delegacije Srbije Tomislav Nikolić ocenio je da je od samih zločina koji se spominju u izveštaju veći zločin što je to bilo sakrivano.

"Svet se otrežnjuje, svet se trezni. Ne kažem da će ovo da ugrozi nezavisnost Kosova koju su priznale neke države, da će neke države da promene stavove, ali je očigledno da se i poslanici ovde u SE pitaju zašto ih je država obmanjivala i zašto su tako brzopleto velike evropske države ušle u priznanje kosovske nezavisnosti koje sad na neki način moraju ovde da brane", rekao je Nikolić.

Podnet 21 amandman

Podsetimo, u izveštaju Dika Martija, koji čini osnovu predložene Rezolucije, navedeno je da postoje dokazi i svedoci koji povezuju "dreničku grupu OVK, na čijem je čelu bio Hašim Tači, sa ubistvima, kidnapovanjem i trgovinom organima Srba i Albanaca, posle juna 1999. godine. Švajcarski tužilac naveo je u intervjuu švajcarskim medijima, u ponedeljak, da je "pravi skandal činjenica da su zatvarane oči" pred zločinima onih koji su dovedeni na vlast na Kosovu i dodao da njegova saznanja nisu nova i da su već godinama poznata zapadnim zemljama.

Na nacrt Rezolucije podnet je ukupno 21 amandman, od kojih je dva podneo sam autor rezolucije Dik Marti, dok su 19 zajedno predložili poslanici iz Albanije, Turske, Gruzije i Makedonije.

Marti je predložio da se u Nacrt rezolucije ubaci paragraf u kojem se traži razjašnjenje kompetencija Euleksa ili nekog drugog međunarodnog sudskog tela kojem je dat mandat da prati istrage, tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikicja bude priznata za sve zločine povezane sa sukobom na Kosovu.

Drugi amandman odnosi se na promenu paragrafa u kojem je bilo navedeno šta treba da urade "albanske vlasti i administracija", odnosno Marti poziva albanske vlasti da sarađuju sa Euleksom i pruže podršku istragama o logorima na severu Albanije, dok se administracija Kosova poziva da bezrezervno sarađuje sa Euleksom ili nekim drugim međunarodnim telom koje ima mandat da sprovodi istragu o zločinima.

Ostale amandmane zajednički su podneli poslanici iz Albanije, Turske, Gruzije i jedna poslanica iz Makedonije. Ti amandmani se uglavnom odnose na izbacivanje iz Nacrta rezolucije specifičnih odrednica, kao što su pominjanje klinike na albanskoj teritoriji kod mesta Fuše Kruje, kao i reči "dokaz" ili tvrdnji da postoje dokazi o zločinima.

Takođe se traži brisanje onih delova rezolucije u kojima se navodi da ne postoji dovoljna saradnja albanskih i kosovskih vlasti u istragama o ratnim zločinima.

Oni su tražili i brisanje rečenica u kojima se navodi da se dugo vremena malo učinilo na prikupljanju dokaza koji uključuju pripadnike OVK u zločine protiv Srba i pojedinh Albanaca sa Kosova, koji su smatrani kolaboracionistima ili rivalima dominantnih grupa.

Zimsko zasedanje PS SE počelo je 24. januara, a trajaće do 28. januara. Parlamentarcima SE će se obratiti i predsednik Srbije Boris Tadić, a na dnevnom redu su, osim izveštaja Dika Martija, i nacrti tri rezolucije o bivšoj Jugoslaviji - "Zaštita svedoka kao temelj pravde i pomirenja na Balkanu" izvestioca Žan-Šarla Gardeta, "Pomirenje i politički dijalog zemalja bivše Jugoslavije" izvestioca Pjetra Marcenara i "Obaveza članica SE da sarađuju u procesuiranju ratnih zločina" izvestioca Miljenka Dorića.