AI: Hrvatska da procesuira zločine

Ta međunarodna organizacija u svom izveštaju o ratnim zločinima u Hrvatskoj poziva Zagreb da procesuira odgovorne za ratne zločine i EU da na Hrvatsku izvrši pritisak.

AI traži od Hrvatske i da istraži javno iznesene tvrdnje da su neki visoki politički i vojni funkcioneri, poput Vladimira Šeksa, Tomislava Merčepa i Davora Domazeta, učestvovali u ratnim zločinima.

Ta međunarodna organizacija sa sedištem u u Londonu posebno ukazuje na etničku pristrasnost kada su u pitanju suđenja za ratne zločine, navodeći da predmeti protiv hrvatskih Srba čine 83 odsto svih predmeta ratnih zločina koji su procesirani u poslednjih pet godina.

U Hrvatskoj postoji još oko 700 predmeta ratnih zločina koje tek treba procesuirati, ističe se u izveštaju, a, prema vladinim podacima, godišnje se zaključi samo 18 predmeta.

Zbog toga Amnesti izražava bojazan da većina odgovornih neće biti privedena pravdi, posebno ako se ima u vidu mali kapacitet hrvatskog pravosuđa.

U odeljku o ratnim zločinima koji su počinili visoki funkcioneri Hrvatske navodi se da su hrvatske vlasti propustile da osiguraju brzu, nepristrasnu, nezavisnu i potpunu istragu o takvim navodima.

Zbog toga se poziva Državno tužilaštvo i sudovi da ispitaju javno iznesene tvrdnje prema kojima su visoki politički i vojni funkcioneri poput Vladimira Šeksa, Tomislava Merčepa i admirala Davora Domazeta Loše učestvovali u ratnim zločinima.

Kao posebne probleme Amnesti navodi nedovoljan kapacitet hrvatskog pravosuđa za efikasno procesuiranje ratnih zločina, vođenje postupaka pred županijskim sudovima, umesto pred specijalizovanim većima za ratne zločime, kao i nedovoljna zaštićenost i podrška svedocima koji su u mnogim slučajevima izloženi pretnjama.

Ta organizacija takođe upozorava na nedostatak političke volje za bavljenje ratnom prošlošću, a kao posebno negativnu političku poruku navodi stalnu podršku političkih vođa u Hrvatskoj osobama koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine.

Od nadležnih u Hrvatskoj traži se da preduzmu mere da se ponovo razmotre svi predmeti ratnih zločina gde su presude donete u odsutnosti kako bi se ponovo sudilo u prisustvu optuženih.

Amnesti takođe traži da se utvrdi tačan broj slučajeva ratnih zločina, uključujući i broj svih ubijenih osoba, kao i žrtava prisilnih nestanaka, mučenja, silovanja i drugih ratnih zločina.

Uz to se traži i hitna revizija zakonskih okvira u skladu s najvišim standardima međunarodnog prava, uključujući i dopunu definicije zločina protiv čovečnosti, odredbe o komandnoj odgovornosti i zakona koji uredjuju zločine seksualnog nasilja.

Ta organizacija pozivala je međunarodnu zajednicu, a posebno Evropsku uniju da nastavi da vrši pritisak na hrvatske vlasti da procesuiraju sve slučajeve ratnih zločina na osnovu međunarodnog prava i da omoguće žrtvama i njihovim porodicama pravo na reparaciju.