Nezadovoljni zbog modifikovane soje

Poljoprivrednici Ratkova, sela u srednjoj Bačkoj, već nedelju dana pokušavaju da odlože uništavanje useva zasejanih genetski modifikovanom sojom.

Ratari se pitaju kako to da je dozvoljen uvoz ove soje, ali ne i njen uzgoj, dok s druge strane Inspektorat Ministarstva poljoprivrede kaže da samo sprovodi zakon.

Soja koja je genetski modifikovana se ne razlikuje od obične ni po čemu, osim što je otporna na totalne herbicide.

Zbog toga je proizvodnja jeftinija i suzbijanje korova lakše.

Mada je 70 odsto soje koja se gaji u svetu genetski modifikovana, njen uzgoj u Srbiji je zabranjen.

U Ratkovu je poljoprivredna inspekcija već dva puta pokušala da uništi genetski modifikovane useve, ali su ih poljoprivrednici sprečili.

Slavko Majkić, poljoprivrednik iz Ratkova, kaže da inspekcija hoće da uništi genetski modifikovanu soju koja čini 40 odsto ukupne soje u tom ataru.

Bogdan Grujić iz istog sela navodi da su inspektori koji su došli iz Beograda rekli ratarima da će im "staviti lisice na ruke i izvesti ih da gledaju" dok im tarupiraju soju.

U Generalnom inspektoratu kažu da zakon mora da se sprovodi.

Dušan Pajkić iz Generalnog inspektorata ukazuje da poljoprivrednici moraju da sami unište soju, jer, ako to ne urade, uništiće je Minstarstvo i - naplatiti im troškove.

Mada je uzgoj genetski modifikovane soje zabranjen, uvoz proizvoda od takve soje u Srbiju je sasvim legalan.

Genetski modifikovana sačma, meso i mleko životinja tovljenih takvom sojom uvozi se bez ikakvih prepreka.

Štaviše, poljoprivednici u Srbiji obično prodaju nemodifikovanu soju, a onda su primorani da kupe genetski modifikovanu sojinu sačmu.

Neki od njih smatraju da je to namerno urađeno zbog nečije zarade ili korupcije, te da će i dalje sejati genetski modifikovanu soju.

Poljopriverdnici predlažu kompromisno rešenje, a to je da im se dozvoli da uzgajenom sojom hrane svoju stoku - na isti način na koji bi dali uvoznu, koja je legalna.