Povelja o zabrani kasetne municije

Ovu povelju, kojom se takođe nalaže uklanjanje sve neeksplodirane kasetne municije, potpisalo je 108, a ratifikovalo 38 zemalja.

Aktivisti za borbu protiv kasetne municije okarakterisali kao najznačajniji humanitarni sporazum o razoružanju u poslednjoj deceniji.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun rekao je da "ovaj novi instrument predstavlja veliki napredak za proces globalnog razoružanja koji će nam pomoći da se izborimo sa rasprostranjenom nesigurnošću i patnjom koje urzokuje ovo strašno oružje, naročito kod civila i dece". "Ovaj sporazum nije samo odraz kolektivnog gađenja prema ovom odvratnom oružju, već i snage saradnje između vlada, građanskog društva i UN u menjanju stavova i politike prema pretnji sa kojom se suočava čitavo čovečanstvo", izjavio je Ban.

Kasetne bombe se ispaljuju iz aviona ili sa kopna i rasprskavaju se na veliki broj malih bombi koje, ako se odmah ne aktiviraju, mogu ostati aktivne godinama.

Neke od ovih "bombica" imaju neobičan oblik ili su svetlih boja, pa su privlačne za decu.

Prema podacima humanitarne organizacije "Hendikep internešenel", 98 odsto žrtava kasetnih bombi su civili, od čega jednu trećinu čine upravo deca.

"Najveći problem je to što od kasetnih bombi strada previše civila", rekao je koordinator Koalicije protiv kasetne municije Tomas Neš.

"One ne prave razliku između vojnika i civila u naseljenim oblastima i velika količina ove municije ostane neeksplodirana i nastavlja da ubija i ranjava civile godinama posle napada. To je jedna od najgorih vrsta konvencionalnog oružja koje danas postoje u svetu", objasnio je on.

Koje su države ratifikovale Konvenciju

Iako je 108 zemalja potpisalo Konvenciju, obavezu uništenja kasetne municije iz skladišta, čišćenja bombardovanih područja i pomoći žrtvama preuzelo je samo 38 država čiji su parlamenti ratifikovali taj dokument.

Do sada su Konvenciju ratifikovale Albanija, Austrija, Belgija, Burkina Faso, Burundi, Hrvatska, Danska, Ekvador, Fidži, Francuska, Nemačka, Vatikan, Irska, Japan, Laos, Lesoto, Luksemburg, Makedonija, Malavi, Mali, Malta, Meksiko, Moldavija, Crna Gora, Novi Zeland, Nikaragva, Niger, Norveška, Samoa, San Marino, Sejšeli, Sijera Leone, Slovenija, Španija, Velika Britanija, Urugvaj i Zambija.

Najveći proizvođači, prodavci i korisnici te municije poput SAD, Rusije, Kine i Izraela, još se nisu priključili tom procesu.

Eštonova i Benedikt XVI o Konvenciji

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton pozdravila je danas stupanje na snagu međunarodne Konvencije o zabrani kasetne municije, ali je rekla i da je zabrinuta što veliki broj država još nije potpisao i ratifikovao ovaj dokument.

"Potrebni su kontinuirani napori da bi bio povećan broj država koje su ratifikovale ovu konvenciju. Univerzalnost i puno sprovođenje sporazuma i konvencija u multilateralnom sistemu su srž akcija EU na polju neširenja naoružanja i razoružavanja", navela je Eštonova.

Papa Benedikt XVI rekao je da je zadovoljan zbog stupanja na snagu Konvencije o zabrani korišćenja kasetne municije, koja, kako je rekao, "izaziva neprihvatljivu patnju civilima", prenose italijanski mediji.

"Moja prva misao upućena je brojnim žrtvama koje su patile i pate i dalje zbog fizičkih i duševnih posledica izazvanih tim podmuklim oružjem", rekao je papa u obraćanju vernicima u svojoj letnjoj rezidenciji u Kastel Gandolfu, u blizini Rima.

"Primenjivanjem ove konvencije - a pozivam sve zemlje da je usvoje - međunarodna zajednica pokazala je mudrost, oštroumnost i odlučnost da postigne značajan rezultat u domenu razoružanja i međunarodnog humanitarnog prava", naveo je Benedikt Šesnaesti.