Politika: Ko krade u skupštini

Zahtev za istragu podneo je sekretar skupštine Veljko Odalović nakon što je Snežana Stojanović-Plavšić prijavila da joj je nestao laptop koji je zaboravila u toaletu.

Poslanici u parlamentu tvrde da se njima nije desilo ništa slično, a krađu opisuju kao događaj neprijatan za sve koji rade u ovoj instituciji.

Laptop Snežane Stojanović-Plavšić košta između 20.000 i 30.000 dinara i njeno je privatno vlasništvo. U njemu su podaci koji su, kako kaže, samo njoj važni i koji joj pomažu u poslu. I ranije joj se događalo da ga zaboravi u sali za zasedanje ili u poslaničkim prostorijama i uvek ga je nalazila.

Moma Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, kaže da sve stvari ostavlja u poslaničkom klubu, uključujući i novac, i da mu nikada ništa nije nestalo. Na pitanje ko bi mogao biti kradljivac nema odgovor. Prema njegovim rečima, u parlament stalno dolaze tri grupe ljudi – poslanici, skupštinske službe i novinari, ali ni na koga ne može da sumnja.

Milisav Petronijević (SPS) kaže da je dugo poslanik i da se ne seća da se ovako nešto dogodilo. Ali ovo ipak nije prva krađa. Pre par godina jednoj skupštinskoj službenici, dok je otišla do toaleta, nestao je mobilni telefon koji nikada nije pronađen. Kradeno je i posuđe iz skupštinskog restorana u Ulici kralja Milana.

Pre desetak godina zaposleni u restoranu govorili su javno o nestanku čaša, šoljica za kafu, escajga i zbog toga su kažnjeni. Od tada niko ne pominje krađu posuđa, ali to ne znači da krađa nema. Pre dve godine restoran je ostao bez i jedne jedine desertne kašičice – sve su nestale.

U restoranu su, inače, pre petnaestak godina postojale šolje za kafu i čaše sa skupštinskim monogramom, koje su nestale za šest meseci, sve do jedne. Tada su u restoranu odlučili da se više ne naručuje posuđe sa skupštinskim monogramom, jer "možda se ono uzima kao suvenir”. Od tada nabavljaju samo najobičnije posuđe i escajg, ali i to nestaje.

U praksi, pak, sve stvari manje vredne od 50.000 dinara retko se sudski gone. S obzirom na to da laptop vredi tek nekoliko desetina hiljada dinara, a ako je još ostavljen "nebranjen” u sali, hodniku ili na kafanskom stolu, teško da će dovesti policiju i tehničare da utvrđuju tragove, vode istragu i gone onoga ko nije prijavio "pronađenu stvar” jer i tako može da se tretira ostavljeni laptop ili mobilni telefon.

Naš krivični zakon tretira krađu kao krivično delo, a od težine i u zavisnosti od vrednosti deli ih na krađe i teške krađe, u koje spadaju i razbojničke. Za teške krađe minimum procenjene vrednosti ukradenog plena je 1,5 miliona dinara. Postoji i okolnost kada vlasnik ne brine o robi, nego je ostavi nečuvanu, onda "pronalazač" može da bude gonjen za utaju, ali ne i za krađu.