"Invalidi trpe nasilje u Srbiji"

"Nasilju su najčešće izloženi u porodici, zatim u rehabilitacionim centrima, domovima, specijalnim školama i dnevnim boravcima, a nasilnici su najčešće bračni partneri, roditelji, braća i sestre, komšije, porodični prijatelji, zaposleni u domovima i dnevnim boravcima", rekla je predstavnicia organizacije "...Iz kruga" Lepojka Čarevic Mitanovski.

Ona je na skupu o suzbijanju nasilja nad osobama sa invaliditetom održanom u Palati Srbija navela je da u 99 odsto zdravstvenih centara, kao i u velikoj većini policijskih stanica i sudova nije omogućen pristup osobama sa invaliditetom, a kao primer je navela zgradu bivšeg Petog opštinskog suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici koja nema rampu za osobe sa invaliditetom, a one bi u toj zgradi trebalo da rešavaju sporove.

Lepojka Čarević Mitanovski rekla je i da je njenoj organizaciji prijavljen slučaj u kojem je avioprevoznik Jat odbio da preveze osobu sa invaliditetom i insistirao da ta žena kupi kartu i za pratioca, iako je ona htela da putuje sama, pa je posle bez problema otputovalasa drugim avioprevoznikom.

Iznela je i potresan primer slabovide žene kojoj je amputiran deo noge i koju maltretiraju sin i svekrva sa kojima živi i koju je sin silovao kada je pozvala policiju, a kada je policija došla, napao je ih je sekirom, ali mu kasnije nije određena mera zadržavanja.

"Ta žena živi u strahu, zaključana, jer su je, pored sina koji je maltretira, svekar i svekrva prebili toliko da je morala da ide na operaciju bubrega", rekla je Lepojka Čarović Mitanovski.

Istakla je da žene osobe sa invaliditetom retko prijavljuju nasilje policiji, jer im se ne veruje, a nasilje se posle prijave drastično pojačava.

Načelnica Odeljenja zaštitnika građana za prava osoba sa invaliditetom Dragana Grabovica rekla je da položaj tih osoba u Srbiji određuje visoka stopa nezaposlenosti, siromaštvo, diskriminacija, politička nezastupljenost i široka rasprostranjenost nasilja nad njima i često uskraćivanje prava od egzistencijalnog
značaja.

"U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima 22.758 osoba sa invaliditetom. Od početka godine zaposleno je svega njih 68. U Srbiji nije dostignut minimum fizičke dostupnosti osoba sa invaliditetom i zato je potrebna primena takozvanog univerzalnog dizajna ili 'dizajna za sve'", rekla je Dragana Grabovica.

Dodala je da je kancelarija ombudsmana prošle godine primila 78 pritužbi osoba sa invaliditetom koje se odnose na tešku materijalnu situaciju, poreze, stanovanje, smeštaj, dostupnost banjskog lečenja, sticanje statusa osobe sa invaliditetom, a jedna se odnosila na moguću diskriminaciju pozorišnom predstavom u jednom beogradskom pozorištu.

"Najčešće su nezadovoljni novčanim naknadama za negu, ukazuju i na rad lekarskih komisija, ali ombudsman ne može da kontroliše rad komisija lekarskih veštaka. Osobe sa invaliditetom se u pravnim stvarima često pojavljuju kao neuke stranke i zato im je potrebna i pravna pomoć", rekla je Dragana Grabovica.

Zamenica zaštitnika građana za prava osoba sa invaliditetom Zorica Mršević rekla je da je nasilje nad tim osobama stvar države i institucija, jer kada država ne reaguje na nasilje tamo gde ono počinje, u porodici, onda se nasilje širi kao uobičajen način komunikacije i društvo se brutalizuje.

Skup "Umrežavanje u cilju suzbijanja nasilja i diskriminacije nad osobama sa invaliditetom" deo je projekta "Podrška jačanju institucije zaštitnika građana Republike Srbije", koji finansira Evropska unija.