Katalonija: Većina za secesiju?

Organizatori ipak smatraju da to što se većina onih koji su glasali izjasnila za secesiju pokazuje da treba da nastave sa svojom kampanjom. Oko 30 odsto od 700.000 upisanih birača u 170 gradova i sela Katalonije izjašnjavalo se na referendumu o tome da li njihova pokrajina treba da postane nezavisna država u okviru Evropske unije, saopštili su organizatori, prenosi Rojters.

Organizatori, katalonski nacionalisti, smatrali su da će referendum biti uspešan ukoliko 40 odsto stanovnika te pokrajine izađe na referendum, koji je vlada u Madridu proglasila ilegalnim, nadajući se da će, ukoliko odziv bude veliki, primorati velike katalonske političke partije da organizuju pravi referendum o secesiji oblasti.

Prvi rezultati glasanja pokazuju da se gotovo 95 odsto onih koji su glasali izjasnilo za to da se Katalonija izdvoji iz Španije.

"Ovo je važan događaj koji će nas pogurati ka nezavisnosti", izjavio je portparol referendumskog procesa Uriel Beltran Rojtersu.

U Kartaloniji 2010. predstoje regionalni izbori, pa bi jačanje secesionističkih zahteva predstavljalo veliki problem za socijalističku vladu premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera koja već ima velike privredne probleme, navodi Rojters.

Ispitivanja javnog mnjenja u vezi s ovim pitanjem dala su podeljene rezultate, budući da Katalonija od 2006. ima visok stepen autonomije, podsetila je britanska novinska agencija.

Za razliku od vremena diktature španskog vođe generala Franciska Franka (1939-1975), kada je upotreba katalonskog jezika bila zabranjena, danas je katalonski zvaničan jezik koji se koristi u školama i vladinim nadleštvima.

Pre tri godine Katalonci su glasali za novi statut koji reguliše odnose između Katalonije i države Španije, prema kome je stanovništvo autonomne pokrajine definisano kao posebna nacija.

Statut je usvojen i u parlamentima Katalonije i Španije, a potpisao ga je kralj Huan Karlos.

Tako je Katalonija dobila veća sudska ovlašćenja i veći udeo u prikupljenim prihodima.

Za umerenu većinu Katalonaca to je bilo dovoljno, ali glavna španska opoziciona Narodna partija je zatražila od Ustavnog suda da oceni zakonitost statuta, pa mnogi Katalonci strahuju da će mnoge odredbe tog akta biti anulirane.

Mnogi među sedam miliona Katalonaca smatraju da se suviše novca izvlači iz najbogatije španske oblasti i preusmerava u siromašnije delove Španije, a da vlada u Madridu ne uzvraća investicijama.

Španija je među državama članicama EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija i taj stav je zastupala i na prošlonedeljnom razmatranju legalnosti takvog akta privremenih institucija samouoprave u Prištini.

U subotu je španski ministar spoljnih poslova Migel Anhel Moratinos u Beogradu govorio o miru i stabilnosti "koji počivaju na poštovanju međunarodnog prava i koji su garantovani kroz dijalog i saradnju".