Slučaj IKL: Preprodajom do miliona

Na placu na kom je prodata fabrika, koji se nalazi na ekskluzivnoj lokaciji u centru Beograda, kiparska firma planira izgradnju stambeno–komercijalnog objekta. Iako je fabrika na ovom placu izgorela, ovo zemljište nije išlo na licitaciju.

Državni paket akcija Industrije kotrljajućih ležajeva prodat je 2005. firmama “Europamont”, “Tandem fajnenšl” i “Kvantum” za oko pola miliona evra.

Novi vlasnici nisu pokrenuli proizvodnju, ali su ubrzo po kupovini većinskog paketa prodali fabriku na atraktivnoj lokaciji, u Knez Danilovoj, u centru Beograda.

Tako je prodaja IKL-a postala još jedan od primera kako se kroz kupovinu propalih preduzeća dolazilo do vrednog zemljišta u Beogradu, a da to zemljište nije išlo na licitaciju.

Fabrika je nakon prodaje i izgorela, pa je novi investitor mogao da planira izgradnju poslovno-stambenog kompleksa.

“Taj požar je praktično uništio proizvodnju i ostao je neki krš na nekoj parceli, koja je kasnije bila predmet prodaje, iako to nije mogla da bude, iz prostog razloga što preduzeće nije vlasnik te parcele, nego država”, kaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.

“Pod parolom prodaje firme pokušana je prodaja prava izgradnje”, navodi on.

IKL nije jedini slučaj da su na atraktivnim lokacijama izbijali požari, posle čega su lokacije na kojima su se nalazile, na primer propale fabrike ili stara kafana, postajale u stvari građevinske parcele na kojima se gradi poslovni ili stambeni kompleks.

Da izbijanje požara na atraktivnim lokacijama nije slučajnost možda najbolje pokazuje činjenica da je posle požara u IKL-u cena akcija iz dana u dan rasla, pa su u jednom momentu bile čak šest puta skuplja nego u trenutku kada je država prodavala svoje akcije.

Istovremeno uz rast akcija, novi vlasnici su, preprodajući ovaj plac kroz anekse ugovora sa novim kupcem, od početnih devet miliona evra, cenu podigli na 14,5 miliona evra. Međutim, ni nakon ove transakcije, radnici fabrike koji godinama nisu primili plate, ponovo nisu uspeli da naplate svoja potraživanja, pa zato sada sumnjaju da novi vlasnici izvlače novac iz fabrike.

“Najveći problem IKL-a je to što većinski vlasnik, koji je kupio većinski paket akcija od države i radnika, ima većinu od 54 odsto. Od kada je ušao u IKL, nikom ništa ne daje”, navodi predsednica Udruženja malih akcionara Stana Rondović.

“Sva naplata potraživanja, prodaja sredstava i imovine usmerava se na račune većinskog vlasnika. U to smo se uverili”, kaže ona.
Jedan od vlasnika IKL-a je i crnogorska firma “Rokšped”, čiji je vlasnik Anton Stanaj hapšen u akciji policije protiv duvanske mafije.

I predsednik UO IKL-a, Zoran Ćopić, takođe je hapšen zbog šverca cigareta.

Inače, “Rokšped” ima vlasnički udeo u desetak firmi u Srbiji, od kojih je većina blokirana u poslednjih godinu dana, na ukupan iznos od nekoliko milijardi dinara.

Zbog blokade računa, više od 700 radnika IKL-a, koji pet i po godina nisu primili platu, ne može da naplati svoje dohotke, iako imaju pravnosnažne sudske presude.