Slaba saradnja sa nesvrstanima

Srbija je i dalje samo posmatrač u pokretu nesvrstanih. Domaća preduzeća veruju da bi promena statusa u članstvu pomogla srpskoj privredi da se lakše vrati na tržišta zemalja članica, na kojima su pre dvadeset godina dobijala velike poslove i zarađivala ogroman novac.

Od velikih poslova u zemljama Trećeg sveta ostala su samo sećanja i slike. U to vreme fabrika “Zastava oružje” imala je oko osam hiljada zaposlenih, a posla i više nego što se može postići.

“Glavna tržišta preduzeća ‘Zastava oružje’ tada su bila Indonezija, Kuvajt, Libija. U Irak i Libiju smo izvozili topove, kao i oružje u Irak. Oni su nam ostali i dužni 50 miliona dolara”, kaže Milan Krstić iz preduzeća "Zastava oružje".

Iračani i dalje posećuju “Zastavu”, ali umesto proizvoda iz fabrike, kući odnose fotografije

“Eto mi imamo jednu sliku, Tito sa karabinom, mi im to dajemo i oni to nose”, kaže Krstić.

Slike za pokazivanje ima i Darinka Kovačević, direktorka “Minet inženjeringa”, kompanije koja je osamdesetih u okviru “Minela” godišnje sklapala poslove vredne 35 miliona dolara.

Sada, posle 20 godina odsustva sa tržišta nesvrstanih zemalja, ona u rukama ponovo drži nove projekte.

“Meso iz klanice živine i šećer trebalo je da se izvoze u Egipat. Pregovaramo od 2007. i sve je išlo dobro, ali je počela kriza pa su poslovi zaustavljeni, stoje. Nije otkazano, samo odloženo”, kaže Kovačevićeva.

“Minet inženjering” već četiri godine pokušava da se vrati na tržišta nesvrstanih. Pregovaraju sa Iranom, a nadaju se i poslu sa Indijom, vrednom oko sedam miliona dolara.

“Osim krize, projekte sada koče i banke koje nisu spremne da daju bankarske garancije”, kaže Kovačevićeva.

Samo mali broj i to pre svega građevinskih kompanija, poput “Energoprojekta” i “Planuma” uspeo je da se vrati na tržište Afrike, ali daleko od obima u kojem su bile prisutne osamdesetih.

“Za svaku ozbiljnu akciju prema ovim državama potrebna je sprega privrede i politike. Ove zemlje vole kada zemlja ide kroz političku u privrednu promociju. Moramo da obezbedimo bankarsku podršku”, objašnjava Zorica Jekić iz Privredne komore Srbije.

Procenjuje se da je tokom, kako ih zovu, zlatnih osamdesetih, samo građevinski sektor Srbije radio na poslovima vrednim preko dve milijarde dolara. Danas je potpuno drugačije.

Tako je na listi zemalja u koje Srbija izvozi, prema podacima Privredne komore, prva nesvrstana zemlja Irak i to na 23. mestu, sa nešto više od 90 miliona dolara prometa, što je tek jedan odsto od ukupnog izvoza Srbije.

Sledeći su Iran i Egipat sa nešto više od 30 miliona dolara.

Kad je reč o uvozu, sume su mnogo veće. Iz Libijske Džamahirije Srbija je uvezla robu u vrednosti od čak 220 miliona dolara, a iz Indije oko 100 miliona. I iz Irana uvozimo, i to automobil pežo 207.

U Privrednoj komori kažu da Srbija na ovim tržištima ima šansu pre svega u sektorima građevinarstva i tehnologija.

Veliki povratak, međutim, neće biti moguć bez političke podrške.