Srbija očekuje izručenje Lauševića

Ministarka pravde Snežana Malović ne vidi mogućnost da Laušević ne bude deportovan iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je uhapšen zbog toga što nije imao ispravnu dokumentaciju za boravak u toj zemlji. Malovićeva kaže da protiv Lauševića postoji pravosnažna presuda, a da se on nije odazvao na poziv za odsluženje kazne u zatvoru u Požarevcu.

“Naša kancelarija Interpola je u kontaktu sa američkim vlastima. Mi očekujemo njihovu odluku o deportaciji i konačan dogovor o načinu deportacije u Srbiju. Ja sam u svakodnevnom kontaktu sa kancelarijom Interpola i za sada ne mogu ništa bliže da vam kažem jer čekamo odluku američkih organa”, kaže Malovićeva.

“Sve pravosnažne odluke se moraju izvršavati. Prema tome, ova odluka je pravosnažna. Zakon je regulisao da svako ko je osuđen može da se koristi određenim pravnim lekovima, a na njemu je i na njegovim zastupnicima da li će se tim koristiti”, navodi ministarka pravde.

SAD odluče da deportuju glumca Žarka Lauševića u Srbiju, on bi trebalo da bude uhapšen na osnovu naredbe Trećeg opštinskog suda u Beogradu i upućen na izdržavanje zatvorske kazne.

Jedan od načina da Laušević ostane na slobodi jeste da se uputi zahtev predsedniku Srbije Borisu Tadiću da ga pomiluje.

Žarko Laušević može da bude isporučen jedino Srbiji, a ne Crnoj Gori zato što ima državljanstvo Republike Srbije, kao i i zbog međunarodne poternice koju je 2002. godine zahtevao Treći opštinski sud u Beogradu, navode stručnjaci.

Poternica je tada, za vreme zajedničke države, podignuta na osnovu odluke Vrhovnog suda Crne Gore koji ga je 2001. godine osudio na 13 godina zatvora. Laušević je u to vreme bio na slobodi jer je odslužio četvorogodišnju kaznu na osnovu prve presude. Vlasti u Srbiji nisu potvrdile da li će ga, ukoliko bude isporučen, odmah uhapsiti i da li će možda poternicu ukinuti.

Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić ističe da Laušević ne mora po automatizmu da bude uhapšen.

“Zašto Crna Gora sada ne poštuje odluke svog suda kojom je čoveku izrečeno 13 godina zatvora, već pravi se kao da ništa nije ni doneto, kao da te odluke nema, prepušta se da to Srbija treba da uradi”, pita se Ilić.

“Dakle, da li Srbija treba sada da smatra da je to odluka suda koja je doneta u jednoj zajednici, da Srbija kao jedna ozbiljna država poštuje odluke i crnogorskih i srpskih sudova ili da se zastane i da se vidi da li Crna Gora kao država čiji je sud tu odluku doneo, htela da se izvrši ili da li bi mi to prihvatili”, kaže on.

Ako Srbija ne povuče poternicu, Laušević bi mogao da bude oslobođen ukoliko on ili njegov advokat upute zahtev za pomilovanje predsedniku Borisu Tadiću.

Međutim, iz kabineta predsednika je saopšteno da predsednik ne daje pomilovanja na osnovu afiniteta ili ad hok procene, već po Zakonu o pomilovanju.

Pre donošenja odluke, objašnjavaju u Tadićevom kabinetu, "predsednik Republike dužan je da sasluša između ostalih i mišljenje nadležnog suda, Ministarstva pravde Republike Srbije, kao i mišljenje Komisije za pomilovanje, koju je osnovao predsednik Republike".

Žarka Lauševića podržale su njegove kolege glumci.

Laušević je proglašen krivim da je, posle svađe, ubio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića i ranio Andriju Kažića u podgoričkom kafeu ”Epl“, u julu 1993.

Prema dostupnim podacima, Laušević je ispalio 13 hitaca iz pištolja, od kojih je osam pogodilo mladiće. Proveo je četiri godine i sedam meseci u zatvoru u Spužu, iz kojeg je 1998. pušten posle prve presude. Godinu dana kasnije otišao je u SAD.