Delegacija Srbije u Jasenovcu

Kod spomenika Kameni cvet govore su održali najviši zvaničnici Hrvatske predvođeni predsednikom Stjepanom Mesićem. Premijer Mirko Cvetković predvodiio je delegaciju Srbije koja je prisustvovala obeležavanju stradanja i pokušaja proboja zatočenika jasenovačkog logora Donja Gradina, najvećeg stratišta Srba, Jevreja, i Roma u Drugom svetskom ratu na teritoriji bivše Jugoslavije.

Pred oko hiljadu okupljnih, o ustaškim zločinima u jasenovačkom logoru, osim preživelih logoraša ispred kamenog spomenika Cvjet govorili su i hrvatski zvaničnici.

U govoru koji je u većem delu bio politički, Hrvatski predsednik Stjepan Mesić, poručio je da zločin koji su počinile ustaše u Jasenovcu ne sme biti zaboravljen.

"Ustaski režim baš kao i fašistički i nacistički u koji se ugledao i koji je kopirao bio je zločinački u svojoj srži. Bio je zločinacki i u ideji i u ostvarivanju te ideje“, rekao je Mesić.

"Umesto da se kaže, na žalost i na našu sramotu, nositelji ustaštva i te zločinačke ideologije bili su Hrvati...a svakog poštenog hrvata i jeste sramota", kazao je Mesić.

Delegacija Srbije predvođena premijerom Mirkom Cvetkovićem, poštu ubijenim logorašima odala je u jasenovačkom logoru u Donjoj Gradini, u Republici Srpskoj.

Ovaj logor je bio najveće stratište, jedino područje jasenovačkog sistema logora smrti koje je do sada istraženo.

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da se ne smeju zaboraviti zločini počinjeni na tom mestu, ali da je interes svih naroda na ovim prostorima da se bore za istinske civilizacijske vrednosti u kojima neće biti zločina.

"Ovde u Donjoj Gradini, na mestu strašnih zločina, dok odajemo počast nevinim žrtvama, nemamo prava na zaborav. Ovo mesto, jedno od nacionalnih simbola stradanja, opominje nas da ne smeju nestati iz sećanja svi oni koji su izgubili živote samo zato što su bili druge nacije i druge vere", kazao je Cvetković.

Predsednik Vlade Srbije poručio je da su zločini neprihvatljivi civilizovanom društvu, razumu i moralu i da moraju biti osuđeni.

Spekulacije o broju žrtava

I ovogodišnja komemoracija žrtvama logora u kome je, zavisno od procena, pobijeno od 80 do 700 hiljada ljudi, prolazi u znaku političkih kontroverzi i nastojanju poraženih u Drugom svetskom ratu da pričama o partizanskim zločinima negiraju zločine Nezavisne Države Hrvatske.

Tačan broj žrtava u Jasenovcu nije nikad utvrđen, a u u bivšoj Jugoslaviji i okolnostima politike bratstva i jedinstva istina o razmerama ovog genocida bila je nepoželjna.

Izveštaj državne komisije FNRJ za utvrđivanje zločina govore o tome da je u logorima Jasenovca stradalo između 600 i 700 hiljada ljudi.

Da su te brojke najbliže istini, ukazuje i nemački dokument, u kome stoji da je u Jasenovcu samo u prvih godinu i po dana usmrćeno više od 200.000 ljudi.

Ovaj koncentracioni logor konstruisao je, po uzoru na logore nacističke Nemačke, jedan od lidera ustaškog pokreta Vjekoslav Luburić zvani Maks, koji je bio i njegov prvi komandant.

Ustaški ministar policije Andrija Artuković i upravnik Jasenovca Dinko Šakić, koji su se kasnije skrivali s druge strane Atlantika, osuđeni su za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Nadbiskupu Stepincu nije suđeno za zločin genocida, već je osuđen na 16 godina robije za ratni zločin, ali je kaznu izdržavao u rodnom mestu i posle dve godine je pomilovan, da bi kasnije postao kardinal.

Logor je bio uništen i spaljen po naređenju Luburića, kako bi se prikrili svi tragovi genocida.

Poslednja grupa zatvorenika likvidirana je 21. aprila 1945. godine, a dan kasnije deo preostalih zatočenika odlučio se na očajnički pokušaj proboja iz logora, koji je preživelo samo njih 118.

Među žrtvama Jasenovca je i više od 22 hiljade uglavnom srpske dece.