Zapadni mediji o stanju na Kosovu

Godinu dana pošto su vlasti u Prištini proglasile nezavisnost, politička stabilnost na Kosovu je slaba, uprkos priznanju koje je stiglo iz više od 50 država, među njima iz SAD i većine država EU, ocenila je britanska agencija Rojters.

Ta agencija ukazuje da su i vlasti u Prištini i šef Međunarodne civilne kancelarije Piter Fejt očekivali da broj priznanja bude daleko veći i da, pored Srbije, čiji je stav da nikada neće priznati Kosovo, novu državu nisu priznale ni Rusija ni Kina.

Navodeći da je Kosovo dobilo mnoga obeležja državnosti, ali ne i sva - novi ustav, vojsku, himnu zastavu, pasoše, obaveštajnu službu i 18 ambasada, pretežno u zapadnim zemljama, Rojters ističe da je nacionalna valuta evro, što je prilično čudno imajući u vidu da se radi o državi za koju je članstvo u Uniji daleki san.

Priština očekuje da postane član Svetske banke i MMF-a, ali Srbija i Rusija nastoje da blokiraju članstvo Kosova u svim međunarodnim institucijama, naveo je Rojters, podsetivši da je Generalna skupština UN prihvatila inicijativu Srbije da se o legalnosti samoproglašene nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde.

Dva miliona Albanaca i 120.000 Srba koji uživaju podrašku Beograda, ne žive spokojno jedni pored drugih, već pod zaštitom hiljada stranih vojnika i uz stranu pomoć koja se meri milionima evra, navela je britanska agencija, ističući da zabrinutost međunarodne zajednice za stabilnost Kosova najbolje odražava stalno prisustvo Misije UN, 15.000 vojnika NATO i Euleksa.

List "Berliner cajtung" ocenio je da se godinu dana posle krajnje kontroverzne nezavisnosti, ništa nije promenilo ni na Kosovu, niti u regionu.

Osiromašeno i prenaseljeno Kosovo, uprkos zastavi i himni, neće postati ravnopravna evropska nacionalna država kao Danska ili Bugarska. Niko zapravo ni ne pretenduje na takvu ulogu, smatra nemački list.

Kada kosovski političari protivreče svojim tutorima, na šta se povremeno usude, oni već unapred znaju da time neće ništa postići. piše "Berliner cajtung", koji smatra da će, u najboljem slučaju, Kosovo za 10 godina postati evropska pokrajina, sa lokalnim organima vlasti, ali u svim odlučujućim pitanjima glavnu reč će zapravo imati Brisel.

Britanski "Ekonomist" ocenio je da je Kosovo, godinu dana otkako se jednostrano otcepilo od Srbije, iako mirno, još siromašno, ima slabu administraciju i loš ugled u inostranstvu zahvaljujući tome što "srpska vlada protiv njega vodi izuzetno efikasnu diplomatsku kampanju".

Komentarišući situaciju na Kosovu ovaj list kao najveći uspeh Kosova navodi to što je sprečen egzodus Srba, koji žive većinom u enklavama ili na severu zemlje, pod de fakto srpskom kontrolom.

Međutim, pozicija Kosova je još nesigurna budući da se, između ostalog, nalazi na jednom od glavnih puteva za krijumčarenje droge, dok se tamo, kao i u svim balkanskim zemljama globalna ekonomska kriza snažno odražava, strane investicije slabe i nezaposlenost je sve veća, napominje list.

Ističući da su opasnost od nasilja i političke nestabilnosti još prilično prisutne i koče čitav region, jer ga čine slabo privlačnim za investitore, "Ekonomist" navodi da je nezavisnost Kosova i dalje veoma kontroverzno pitanje, s obzirom da ga je do sada priznalo samo 54 od ukupno 192 članice UN, a da pet zemalja EU još odbija da ga prizna.

I austrijski dnevnik "Forarlberger nahrihten" navodi da je Kosovo, godinu dana od jednostranog proglašenja nezavisnosti, više nego ikad zavisno od strane pomoći, a da upropašćena privreda još čeka na strane investicije.

"Iako je više milijardi upumpano u Kosovo, ima samo par svetlih tačaka. Nekoliko kilometara autoputa u pravcu Albanije i najvećeg grada na zapadu - Peći je završeno. Unutrašnjopolitički napredak, ako ga uopšte i ima, jako je spor", naveo je taj list.

Dnevnik "Prese" ocenjuje da međunarodne organizacije na Kosovu same sebi "staju na noge" - Međunarodni predstavnik, Euleks, stari UNMIK koji želi da napusti pokrajinu, ali ne može, a između njih OEBS.

List dodaje da se teško ekonomsko stanje i dalje pogoršava zbog globalne krize. "Broj država koje su priznale Kosovo je mali", ocenio je Alber Roan, bivši zamenik posrednika UN u pregovorima o Kosovu. "To je i znak smanjenja uticaja SAD", dodao je on ističući da je za to krivo i nejedinstvo u EU.

Bečki dnevnik “Kurir" podvlači da je euforija na Kosovu posle proglašenja nezavisnosti nestala i da osamostaljenje nije donelo nikakav napredak.