Poslodavci predlažu mere državi

Predsednici Samostalnog sindikata i Unije granskih sindikata "Nezavisnost", Ljubisav Orbović i Branislav Čanak, kažu da je neprihvatljivo otpuštanje radnika i zamrzavanje plata i navode da su za to odgovorni Međunarodni monetarni fond i Vlada Srbije.

Predsednik Unije poslodavaca i predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Stevan Avramović kaže da će zbog pada tražnje na svetskom tržištu prva na udaru biti domaća izvozna preduzeća i strane kompanije.

On smatra da su najugroženiji zaposleni u metalskoj, prehrambenoj, građevinskoj i delom hemijskoj industriji. Unija, zbog toga, predlaže da se sindikati uzdrže od štrajka, a država "stegne kaiš".

Država bi, prema njegovim rečima trebalo da “sve tendere u zemlji dobijaju za vreme krize naša preduzeća, da sva preduzeća koja izvoze država oslobodi i taksi i onih carina za izvoz, da se PDV plaća, da li šest meseci, ili godinu dana odgođeno”.

“Isto ćemo predložiti državi da doprinose i poreze na plate smanje. I, najvažnije u svemu, javna preduzeća država da uvede u red. To su preduzeća koja su samo u prošloj godini napravila milijardu i 380 miliona gubitaka, a ovamo dele najveće plate”, dodaje Avramović.

Čanak: Otpuštanja ravna smrtnoj kazni

Predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak, međutim, misli da razlog otpuštanja radnika u Srbiji nije svetska finansijska kriza.

Branislav Èanak (FoNet, arhiv)

On podseća da su u drugim zemljama prvo propale banke i osiguravajuća društva.

“Kod nas finansijski izvori su živi i zdravi, fala bogu, a propadaju preduzeća. Kad se kaže zbog finansijke krize - da li to znači da su ova preduzeća, da je Vojno remontni zavod, recimo, uzimao novac iz američkih banaka, pa kad su one pukle, pukao i on? Mislim nelogično je”, kaže Čanak.

“Evidentno je da se iza toga krije nešto drugo i da se koristi ova kriza u svetu da se neki poslovi obave na brzinu”, upozorava on.

Čanak navodi i da još niko nije dao racionalno objašnjenje za otpuštanja u Srbiji, ali i da ranije privatizovana preduzeća i država mogu da iskoriste ovu situaciju za to da se reše prekobrojnih radnika.

Rubin: Pritisak na radnike

Nekoliko desetina radnika Rubina u Kruševcu optužuje rukovodstvo i vlasnika preduzeća, Predraga Rankovica Peconija, da na njih vrši pritisak da prihvate socijalni program i da napuste preduzeće.

Oni su prošle nedelje bez ikakvog rešenja poslati na prinudni godišnji odmor.

Posle kontrole u Rubinu, inspekcija rada naložila je preduzeću da u roku od dva dana radnicima uruči rešenja.

U kompaniji Invej, koja je kupila Rubin, međutim tvrde da su ti radnici već raskinuli sporazumno radni odnos i uzeli otpremnine.
Jasmina Ognjanović jedna je od 60 radnika Rubina od koje je rukovodstvo preduzeća zatražilo da ode na godišnji odmor, odbijajući pri tom da im da bilo kakvo rešenje.

Radnici od tada ne odlaze na posao niti znaju kakav im je status.

Jasmina tvrdi da nije poptisala sporazum o raskidu radnog odnosa, niti je uzela otpremninu.

“Niti sam potpisala niti imam nameru da potpisujem. Ne samo ja, nego nijedan od mojih kolega i koleginica. Mi smo samo u petak dobili usmeno saopštenje da moramo na prinudni odmor do 1. decembra, da razmislimo da li želimo da prihvatimo socijalni program”, kaže ona.

Radnici strahuju da će ostati bez radnog mesta jer prema pravilima, sleduje im otkaz ukoliko se jedan dan neopravdano ne pojave na poslu.

Pristup ekipi B92 u Rubinu nije dozvoljen. Radnici Rubina koji su prinuđeni da odu na godišnji odmor kažu da vlasnik na njih primenjuje oprobani recept iz preduzeća Vital i Sunce, po kojem vrši pritisak na radnike da prihvate socijalni prgram i odu iz preduzeća.

Više od godinu dana pojedini radnici, među kojima je bilo i osoba sa invaliditetom, bili su prinuđeni da rade u pogonu u Varvarinu i u vinogradima.

Pri tom, bilo je uvedeno dvokratno radno vreme.

“Nismo hteli da prihvatimo socijalni program. Oni su nam posle toga priredili još neko iznenađenje, da to slobodno vreme ne možemo da koristimo u prostorijama Varvarina, a nama je Varvarin daleko, 35 kilometara, tako da nismo mogli da se vraćamo kući, već da se šetamo ulicma ta četiri sata”, kaže Ognjanovićeva.

Pre privatizacije, "Rubin" je imao oko 1.150 radnika a sada je taj broj smanjen na trećinu, odnosno 365.

Prema nezvaničnim informacijama u Rubinu bi trebalo da ostane 200 radnika.

“Pojedini vlasnici, gazde tih preduzeća koja su kupili, žele da što pre utvrde tehnološki višak kako bi se se relaksirali, jer od Nove godine ih očekuje prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora koje itekako daje veća prava radnicima po osnovu socijalnog programa i svemu što im pripada”, objašnjava predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata u Kruševcu Milenko Mihajlović.

S obzirom na to da prema kupoprodajnom ugovoru do 2010. godine nema otpuštanja iz Rubina po osnovu tehnološkog viška, radnici veruju da vlasnik vrši pritisak na njih kako bi sami otišli pre tog roka.

Radnici mogu svojevoljno da napuste preduzeće uz otpremninu od 250 evra po godini
radnog staža.

Ministarstvo: Nema veze s krizom

U Ministartvu odbrane kažu da otpuštanja radnika u zavodima u Čačku i Batajnici nemaju veze sa svetkom krizom i da se o transformaciji tih ustanova govori već nekoliko godina.

U ministartvu navode da je broj zaposlenih u ovim ustanovama određen na osnovu potreba vojske.

“Sama uredba vlade kaže da sve vojno dohonodavne ustanove treba da se transformišu u naredne tri godine – 2008, 09, 10 - i to mi zaista i sada činimo i sprovodimo“, kaže pomoćnik ministra odbrane Ilija Pilipović.

Odgovarajući na tvrdnje radnika da su praktično izbačeni posla, Pilipović kaže da ne veruje u tako nešto.

“Pa sad ne verujem da su izbačeni, ne verujem da je bilo baš tako kako vi kažete, ali u svakom slučaju treba preispitati način na koji je to učinjeno“, navodi on.

Otpušteni radnici zavoda u Batajnici svedočili su za B92 da se radnicima koji su ostali bez posla niko nije obratio ili im zakazao sastanak.

Samo su nas ćušnuli van kapije, u pola dva noću, bez hrane, pića, tople odeće, ispričao je radnik Petar Šuš.

Ljajić: Inspekcija će kontrolisati otkaze

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je da inspekcija rada treba da utvrdi da li postoje osnove za sve češća otpuštanja radnika u Srbiji koja se pravdaju svetskom ekonomskom krizom.

"Čini nam se da pojedini poslodavci koriste svetsku finansijsku krizu kao izgovor za otpuštanje navodnog viška radnika", kazao je Ljajić novinarima u Beogradu.

On je dodao da će inspekcija rada reagovati i naložiti povratak na posao radnika kojima su otkazi uručeni neosnovano.