Svetski dan izbeglica

U kolektivnim izbegličkim centrima u Srbiji živi oko 6.000 ljudi, dok ostatak izbeglih stanuje privatno ili su utočište našli kod rođaka. Broj osoba sa izbegličkim statusom 1996. godine bio je 550.000. Veliki broj njih je, u međuvremenu, preuzeo državljanstvo Srbije, pa trenutno ima oko 100.000 registrovanih izbegica.

Prema podacima UNHCR-a i Republičkog komesarijata za izbeglice, u Srbiji boravi i oko 206.000 interno raseljenih osoba sa Kosova. Kancelarijama UNHCR-a u svetu i u Srbiji prošle godine upućeno je ukupno 75.000 novih molbi za dobijanje izbegličkog statusa. U svetu je u ovom trenutku 67 miliona izbeglih, a taj broj je u poslednje dve godine u porastu.

Predsednik Republike Srbije Boris Tadić izjavio je, povodom Svetskog dana izbeglica, da bi prijem svih zemalja Balkana u Evropsku uniju na najbolji mogući način rešio problem izbeglih i raseljenih kroz integraciju i povratak.

"Teška ekonomska situacija i nezaposlenost u zemljama na prostoru bivše SFRJ umnogome otežava i onako loš položaj izbeglih i raseljenih. Trajno rešenje problema leži u integraciji naših zemalja u EU", naveo je Tadić.

Predsednik Srbije je u izjavi dostavljenoj medijima povodom Svetskog dana izbeglica ocenio da Beograd, Sarajevo i Zagreb moraju da učine dodatne napore za rešavanje problema izbeglih i raseljenih, kojih samo u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je da se, bez obzira na proces integracije izbeglih i raseljenih u Srbiji, oni još suočavaju sa problemima siromaštva i nezaposlenosti.

Ljajić je naveo je da je 60 odsto izbeglica i raseljenika nezaposleno, a 45 odsto živi u iznajmljenim stanovima.

Većina izbeglica u Srbiji obespravljena

Od završetka rata na prostorima bivše Jugoslavije prošlo je trinaest godina, a izbeglice u Srbiji još nemaju osnovne uslove za život, dok veliki broj njih ne može da dođe do svoje imovine.

Od 400 ljudi, koliko ih živi u jednom od najvećih kolektivnih centara za smeštaj izbeglica u Krnjači, većina u ovim barakama provodi gotovo deceniju svog života. Jedna od njih, šezdesetšestogodišnja izbeglica iz Hrvatske Mara Vlajnić, koja sa mužem, ćerkom i unukom živi u jednoj sobi, posle toliko vremena počinje da gubi nadu da će ikada dobiti svoju imovinu nazad.

"Pokušavali smo sve. Imovina je srušena, kuća je srušena, dali smo za obnovu, ne obnavljaju i tako ništa mi tu ne možemo", kaže Mara Vlajnić.



Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska potpisivanjem Sarajevske deklaracije u martu 2005. obavezale su se da će do kraja 2006. doneti trajna rešenja za povratak i integraciju izbeglih i prognanih.

Ipak, pitanja mnogih izbeglica na ovim prostorima ostala su nerešena. Ivanka Kostić iz nevladine organizacije Praksis, koja izbeglim i raseljenim licima pruža pravnu pomoć, kaže da je većina izbeglica u Srbiji i danas obespravljena.

"Jedino što vidim je da, u stvari, ne postoji dovoljno volje. Na neki način, hitno bi trebalo da se aktivira ovaj proces, koji je započet u Sarajevu 2005. godine", kaže Kostićeva.

Egzistencijalni problemi, nemogućnost učešća u izbornim aktivnostima, neravnopravan položaj pri zapošljavanju i u zdravstvenoj zaštiti, samo su neki problemi sa kojima se izbegla i raseljena lica suočavaju.

"Izbeglica. Znate kako to ružno zvuči? To je tragedija. Ja imam onu knjižicu, to je parče papira koje mi je i lična i zdravstvena knjižica. Ja 17 godina nisam glasao, a čovek bez glasa nije čovek", kaže stanar kolektivnog centra.

Pored centra u Krnjači, u Srbiji postoji još 54 kolektivna centra za smeštaj izbeglica, ali i čak 150 specijalnih institucija u kojima su, takođe, smešteni prognani ljudi sa prostora Kosova, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska potpisivanjem Sarajevske deklaracije u martu 2005. obavezale su se da će do kraja 2006. doneti trajna rešenja za povratak i integraciju izbeglih i prognanih.

Zamenik komesara za izbeglice Republike Srbije, Nikola Vukojević, smatra da je osnovna prepreka nedovoljna saradnja tih zemalja, posebno sa Hrvatskom.

"Republika Hrvatska uglavnom ne vraća imovinu tim ljudima. Mi imamo preko 30.000 zahteva što se tiče povratka stanova koji su bili u društvenoj svojini", rekao je on.

Ivanka Kostić iz nevladine organizacije Praksis, koja izbeglim i raseljenim licima pruža pravnu pomoć, kaže da je većina izbeglica u Srbiji i danas obespravljena.

"Jedino što vidim je da, u stvari, ne postoji dovoljno volje. Na neki način, hitno bi trebalo da se aktivira ovaj proces, koji je započet u Sarajevu 2005. godine", kaže Kostićeva.

Egzistencijalni problemi, nemogućnost učešća u izbornim aktivnostima, neravnopravan položaj pri zapošljavanju i u zdravstvenoj zaštiti, samo su neki problemi sa kojima se izbegla i raseljena lica suočavaju.

"Izbeglica. Znate kako to ružno zvuči? To je tragedija. Ja imam onu knjižicu, to je parče papira koje mi je i lična i zdravstvena knjižica. Ja 17 godina nisam glasao, a čovek bez glasa nije čovek", kaže stanar kolektivnog centra.

Pored centra u Krnjači, u Srbiji postoji još 54 kolektivna centra za smeštaj izbeglica, ali i čak 150 specijalnih institucija u kojima su, takođe, smešteni prognani ljudi sa prostora Kosova, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.

Inicijativa Regionalnog odbora

Nova inicijativa pokrenuta je u Vojvodini. Regionalni odbor za pomoć izbeglicama pozvao je sva prognana, izbegla i raseljena lica da kolektivno vrate svoje izbegličke legitimacije, da zatraže državljanstvo Srbije i status socijalno nezaštićenih lica.

Direktor Regionalnog odbora Radenko Popić za B92 objašnjava da izbeglice od države ne dobijaju nikakvu pomoć.

"Ni u hrani, ni u odeći, obući, stambena pitanja se ne rešavaju. Povratak imovine u Hrvatskoj je pogotovo vrlo otežan. I od tog njihovog statusa rekao bih da svi imaju više koristi nego oni, pogotovo oni koji se, navodno, bore za njihova prava. Sastaju se na tim okruglim stolovima, konferencijama godinama, pričaju priče, donose zaključke, a rezultata nema", kaže Popić.

On navodi da ukoliko bi se odlučili na taj korak, nekom bi "izbili iz ruku taj adut da su oni izbeglice".

"Nisu, oni treba da budu državljani ove države i da ona socijalno brine o njima zato što ih države iz kojih su proterani neće nazad", rekao je on.

Popić priznaje da je poziv Regionalnog odbora radikalan potez, ali je, kako kaže, to takođe jedini konkretan predlog koji se čuo u Srbiji.

U Srbiji živi pola miliona raseljenih i izbeglih lica. Od tog broja, 200 hiljada ljudi uzelo je državljanstvo Srbije.

Protest ispred zgrade ambasade Hrvatske

Ispred zgrade hrvatske ambasade u Beogradu grupa srpskih izbeglica protestovala je danas protiv politike vlasti u Zagrebu zbog toga što krše međunarodne akte i konvencije i ne priznaju im osnovna prava.

Na protestu, koji je organizovalo Udruženje za povratak Krajišnika, upućen je zahtev međunarodnoj zajednici i organima Srbije da izvrše pritisak na Hrvatsku da izbeglicama vrate oduzetu imovinu, priznaju stanarsko pravo, radni staž stečen u Republici Srpskoj Krajini i pravo na akcije preduzeća koja su privatizovana u procesu tranzicije.

"Opet obeležavamo Svetski dan izbeglica bez mnogo nade da će naši problemi biti rešeni", rekao je predsednik Udruženja Dušan Banjac u obraćanju okupljenima.

"Mnogi su se oglušili o naše probleme računajući da će pasti u zaborav" , kazao je on, dodavši da se aktivnosti na rešavanju ozbiljnih pitanja izbeglih i prognanih svode na donošenje dokumenata međunarodnog, državnog i međudržavnog karaktera koja ostaju "mrtvo slovo na papiru".

Banjac je kazao da se "mora rešavati srpsko pitanje Krajine ako se želi mir i saradnja na ovim prostorima".

Na skupu se oglasio i predsednik Skupštine RSK u egzilu, Rajko Ležajić, koji je kazao da je Hrvatska od 1990. do 1995. godine isterala blizu 800.000 Srba i okupirala teriroriju RSK i ponovila genocid koji su nad Srbima izvršile ustaše.

Zato će se, kako je kazao, pred Međunarodnim sudom u Hagu naći tužba za genocid počinjen u proteklom i Drugom svetskom ratu.

U svetu 14 miliona izbeglica

Srbija je prva u Evropi po broju izbeglica, a 13. u svetu, piše u izveštaju Američkog komiteta za izbeglice i emigrante.

Izveštaj koji je povodom današnjeg, Svetskog dana izbeglica, predstavljen u beogradskom Medija centru, pokazao je da posebno loš odnos prema izbeglicama imaju Bangladeš, Kina, Kenija, Irak, neke evropske zemlje, među kojima i Rusija.

Podaci pokazuju da je u svetu 14 miliona izbeglica, a u Srbiji 100.000 koji su došli iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova.

Život izbeglih Avganistanaca u pakistanskom kampu (Fonet)

"Poseban problem u Srbiji je dugotrajno izbeglištvo koje traje i po 17 godina. To znači ili pasivnost u rešavanju problema izbeglica ili nemogućnost da se oni vrate kući", rekao je izvršni direktror Grupe 484 Miodrag Shrestha.

Predstavnik UNHCR-a Džon Endru Jang poručio je da Srbija zbog velikog broja izbeglica mora posebno da obrati pažnju na ostvarenje njihovih prava i regulisanje statusa.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je da se, bez obzira na proces integracije izbeglih i raseljenih u Srbiji, oni još suočavaju sa problemima siromaštva i nezaposlenosti.

"Činjenica da je neko dobio ličnu kartu i državljanstvo Srbije ne znači da je rešen njegov izbeglički problem", kazao je Ljajić na konferenciji "Kako uraditi više: izbeglice i raseljena lica u procesima smanjenja siromaštva", koja je povodom Svetskog dana izbeglica održana u beogradskom Medija centru. Ministar rada i socijalne politike naveo je da je 60 odsto izbeglica i raseljenika nezaposleno, a 45 odsto živi u iznajmljenim stanovima.

On je podsetio da je početkom 1990-ih godina u Srbiji bilo registrovano oko 750.000 hiljada izbeglica, a danas oko 100.000. Interno raseljenih sa Kosova i Mehohije ima više od 200.000 hiljada.

"U Srbiji je bilo oko 700 kolektivnih izbegličkih centara, danas ih je 77 što i dalje predstavlja veliki problem za našu zemlju", kazao je Ljaijić i naveo da "izbeglički dosije" u Srbiji neće uskoro biti zatvoren.

Direktor Republičkog komesarijata za izbeglice Dragiša Dabetić rekao je da je obaveza Srbije da nastavi proces integracije izbeglica, a za to je potrebno mnogo novca.

"Za proces integracije izbeglica potrebna su značajna budžetska sredstva, ali i donacije i podrška međunarodne zajednice", rekao je Dabetić.

Predstavnik UNHCR-a u Srbiji Lenart Kocalainen naveo je da pored siromaštva i nezaposlenosti velike probleme za izbeglice i raseljenike predstavljaju nizak nivo obrazovanja i neadekvatna medicinska zaštita.

"Srbija bi u naredne dve do tri godine trebalo da iskoristi podršku međunarodne zajednice i zatvori izbegličko poglavlje", izjavio je on i naveo da će to biti jedan od važnijih zadataka nove vlade.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Hans Ola Urstad rekao je da Srbija probleme izbeglica treba da rešava uz saradnju svih ministarstava, civilnog sektora i međunarodnih institucija.

"U rešavanju izbegličkih problema i ostvarenju nihovih prava moramo biti brzi i efikasni pošto ti ljudi više nemaju vremena za čekanje", poručio je Hans Ola Urstad.