U Batajnicu će sletati i civili

Beograd -- Na vojni aerodrom Batajnica od sledeće godine moći će da sleću i civilni avioni.

Ministarstvo odbrane zatražilo je sredstva iz NIP-a za osposobljavanje aerodroma Batajnica za korišćenje u civilne svrhe. Batajnica bi se u početku koristila za kargo, a kasnije i za putnički saobraćaj.

Aerodrom Batajnica se prostire na 750 hektara, ima dve piste duge 2,5 kilometara, na koje mogu, pored borbenih letelica, sletati i najveći putnički i transportni avioni.

Kako bi Beograd dobio još jednu savremenu vazdušnu luku, Ministarstvo odbrane je tražilo 670 milona dinara, ali im je iz NIP dobrena polovina te sume.

Ministar odbrane Dragan Šutanovaca kaže da će ostatak neophodnog novca pokušati da pronađu iz sopstvenih izvora, a prve civilne letovove očekuje sledeće godine u ovo vreme.

"Postoji niz stvari koje treba da se urade, od prilaznih puteva, do zgrade za carinu, zgrada za policiju, raznih magacina i skladišta. Pista koja je devet godina bila onesposobljena, puštena u rad juče. Sad imamo mogućnosti da, u isto vreme, sa Batajničkog aerodroma poleću dva aviona u isto vreme, ali još uvek imamo prateće elemente koji nisu zadovoljavajući za potpun saobraćaj", kazao je Šutanovac.

Kako je u neposrednoj blizini autoputa Beograd-Novi Sad, železnicke pruge i najveće evropske reke Dunava, ministar odbrane veruje da je Batajnica idealna za kargo saobraćaj.

"Danas veliki broj kompanije koje izvoze sa aerodoma u Nišu, jer je 'Nikola Tesla' dosta skup. Njima je jeftnije da izvoze iz Niša, a robu dovoze iz Beograda. Otvaranjem ovog aerodroma otvorila bi se mogućnost da se direktno izvozi iz Beograda. Sa druge strane, vojska bi imala prihode, koji nisu mali. Uz kvalitetan mendžment, mislim da bismo mi konkurisali aerodromu 'Nikola Tesla' sa ozbiljnim kapacitetima", smatra Šutanovac.

Druga faza, za koju će trebati više vremena, biće uspostavljnje putničkog saobraćaja.

U Ministarstvu odbrane navode da bi Batajnica sada mogla da bude alternativna vazdušna luka, jer ima drugačiju mikro klimu u odnosu na beogradski aerodrom, sa manjim brojem maglovitih dana godišnje i boljom ružom vetrova.