Janša: BiH veći problem od Kosova

On je dodao da premijer Srbije Vojislav Koštunica nije jedini "jak" političar u Srbiji. U razgovoru sa oko 60 briselskih dopisnika centralnih evropskih medija, koji su u ponedeljak posetili Sloveniju, slovenački premijer je rekao da je BiH ozbiljniji problem za stabilnost na Balkanu od Kosova, prenose slovenački mediji.

"Na Kosovu je svima jasno šta će se desiti, ostaje samo pitanje kako će to biti izvedeno", rekao je Janša i izrazio nadu da će rešenje za Kosovo biti nađeno tokom slovenačkog predsedavanja EU.

Janša je odbacio izjave srpskog premijera Vojislava Koštunice, po kojima bi Beograd sam odbio ponude EU vezane za integrisanje Srbije, u slučaju da Srbija izgubi Kosovo.

"Koštunica nije jedini jak političar u Srbiji", rekao je Janša i dodao da u Srbiji postoje i drugi, umereniji političari, ali i oni manje umereni.

Prema Janšinim rečima, jedina moguća alternativa za Srbiju jeste evropska perspektiva.

Kao veći problem od Kosova, slovenački premijer vidi u BiH, u čijem slučaju se postavlja pitanje funkcionisanja Dejtonskog sporazuma, a ni pitanje begunaca još uvek nije uspešno sprovedeno.

"Na dugi rok nije moguće imati državu koja nije sposobna da upravlja sama sobom i kojoj je potreban međunarodni upravitelj", rekao je Janša.

Povodom nedavnog stupanja na snagu hrvatske odluke o ekološko-ribolovnoj zoni u Jadranu, slovenački premijer je ponovo pozvao Hrvatsku da popusti, podsetivši na hrvatsko obećanje iz 2004. godine da ta odluka neće biti realizovana bez saglasnosti članica EU. Janša je dodao i da se u tom slučaju radi o pitanju principa.

Što se tiče pitanja pregovora o pristupanju između EU i Turske, Janša je garantovao da će slovenačko predsedništvo EU probati ponovo da otvori neka pregovaračka poglavlja sa Turskom, ali da je za to potrebna saglasnost i ostalih članica EU.

Evropski novinari su se juče sastali i sa slovenačkim ministrom spoljnih poslova Dimitrijem Rupelom, a tokom današnjeg dana srešće se i sa ostalim predstavnicima slovenačkog političkog vrha.

Komšić: BiH sigurno opstaje

Bosna i Hercegovina odbacuje izjavu slovenačkog premijera i odgovara da je mešanje u BiH zaista opasno i to za celu Evropu.

Predsednik predsedništva BiH Željko Komšić odbacio je sumnje predsedavajućeg EU, slovenačkog premijera Janeza Janše, koji je izjavio da je pitanje BiH opasnije po stabilnost na Balkanu od pitanja Kosova.

Janša je kazao i da se postavlja pitanje kako funkcioniše Dejtonski sporazum, kao i da na dugi rok nije moguće imati državu, koja nije sposobna da upravlja sama sobom i kojoj je potreban međunarodni upravitelj.

Komšić je odbacio Janšine sumnje u funkcionisanja i budućnost BIH i dodao da će BiH sigurno opstati i da ima svoju budućnost, prenosi slovenački portal 24ur.com.

"Umešavanje u BiH i njenu teritorijalnu celovitost i suverenost je stvarno opasnost, ali ne samo za Balkan, nego i za celu Evropu. Ta tvrdnja je prihvatljiva, ali nikako nije prihvatljiva tvrdnja da se ne zna šta će se desiti sa BiH", rekao je Komšić.

Holbruk: Kosovo nezavisno u februaru

Bivši zamenik američkog državnog sekretara za spoljnu politiku Ričard Holbruk izjavio je u Budimpešti da će Kosovo proglasiti nezavisnost u februaru.

"Kosovo će već narednog meseca proglasiti nezavisnost, i najvažnije je da se to ostvari na miran način", dodao je nekadašnji kreator američke politike na Balkanu u jednoj sinoćnoj emisiji na mađarskoj televiziji.

Prema njegovom mišljenju, sigurno je da će Srbija i Rusija odbaciti proklamaciju o nezavisnosti južne srpske pokrajine, ali da će je priznati SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i većina drugih članice Evropske unije.

"I Mađarska je javno najavila da želi da krene tim putem, znači, priznaće nezavisnost Kosova, što je veoma važno, jer se radi o državi koja se geografski nalazi najbliže tom području", rekao je Holbruk i napomenuo da u "Srbiji živi više Mađara nego Srba na Kosovu".

Bivši visoki funkcioner, inače oženjen Mađaricom, ponovio je da se moraju uložiti napori da se taj proces okonča na miran način, uz opasku da za to, ipak, nema garancija.

"Evropske države, uključujući i Rusiju, trebalo bi da obezbede da Srbi ne izazovu još jednu oružanu krizu, ali velika odgovornost leži i na Albancima, koji bi morali da garantuju sva ljudska prava i imovinu tamošnjoj srpskoj manjini", zaključio je Holbruk.

Dinstbir apeluje da se ne razbija dalje Balkan

Bivši šef čehoslovačke diplomatije Jirži Dinstbir apelovao je danas da se sumnjivom nezavišnoću Kosova ne ponovi Minhen 1938. godine, da se ne razbija dalje Balkan, već da se regionu sistematski ponudi perspektiva evropske integracije.

Dinstbir je u članku u današnjem Pravu upozorio da SAD, neki evropski političari i međunarodni posrednici, nisu nikada ozbiljno tražili kompromis, već su "hteli da ubede ili, eventualno, ucenama nateraju Srbe da prihvate nezavisnost Kosova".

"Nijedna država neće prihvatiti bez otpora otcepljenje dela svoje teritorije samo zato što tamošnja većina govori drugim jezikom", konstatovao je nekadašnji izvestilac za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji.

Dinstbir je u češkom listu podsetio na helsinške principe promena granica i zapitao da li na početku 21. stoleća treba da se ponavlja Minhen sa poznatim posledicama.

U Češkoj se u poslednje vreme često rešavanje statusa Kosova poredi sa Minhenom 1938. godine, jednom od najvećih trauma Čeha u savremenoj istoriji.

Tada su velike sile, u iluziji da će umiriti nacističkog llidera Adolfa Hitlera i izbeći rat, dale blagoslov da se rasparča Čehoslovačka, a Nemačkoj pripadne oblast Sudeta, tada nastanjena pretežno nemačkom manjinom.

"Promena granica prema etničkom principu je tempirana bomba. Srpske demokrate ubeđivale su da prema njemu nije moguće menjati granice sa Hrvatskom i Bosnom. Kako da objasne da Srbi sada treba da prihvate etnički princip", zapitao je češki diplomata.

Po njegovoj oceni, Srbiji, "kao taocu neodogovornog pristupa američkih i mnogih evropskih političara", pošto je godinama ucenjivana, nije preostalo ništa drugo do da zabrani svojim političarima da se odreknu Kosova i prekine pregovore sa Briselom ako prizna nezavisnost Pokrajine.

Dinstbir je u češkom listu kao "licemerni izgovor" označio argument da će Kosovo, navodno, biti poseban slučaj i dodao da to dobro vide u Slovačkoj, Rumuniji, na Kipru, a da Iran i Turska osećaju opasnosti koje donosi autonomija Kurda u Iraku.

Dinstbir je takođe izrazio zabrinutost da Srbija, iako odbija da ratuje, može da bude uvučena u sukob, ako albanski nacionalisti počnu da napadaju jug Srbije ili pokušaju da isteraju kosovske Srbe iz oblasti severno od Ibra.

"Raspirivanje požara koji tinjaju", prema Dinstbirovim rečima, oseća se već u Makedoniji, čiji zapadni deo albanski nacionalisti označavaju za "istočno Kosovo".

Kosovo je, po oceni češkog diplomate, "gorko svedočanstvo bezizlaznosti američke i evropske politike koja želi da se ratosilja odgovornosti".

"Treba ubeđivati partnere (u EU) da je, umesto da dalje razbijaju Balkan sumnjivom nezavisnošću Kosova, neophodno da balkanskim narodima sistematski nude podršku i realnu perspektivu evropske integracije", zaključio je Dinstbir u današnjem Pravu.

Prenger: Neshvatljivo insistiranje Vašingtona

Ekspert za američku bezbednosnu politiku Robert Prenger rekao je da je teško shvatiti zbog čega Vašington insistira na nezavisnosti Kosova upravo u ovom momentu angažovanosti Sjedinjenih Američkih Država protiv globalnog terorizma.

Prenger je u razgovoru za Glas Amerike objasnio da bi trebalo imati na umu da se intervencija NATO-a u Srbiji dogodila pre terorističkih napada na SAD, 11. septembra 2001, pre nego što je rat protiv terorizma postao centralna tema američke globalne strategije.

"Kako onda rešiti problem nezavisnosti Kosova, čemu se Srbija protivi, kao članica Partnerstva za mir? To čini ovu situaciju veoma složenom, pošto se sada ne radi o situaciji gde je NATO protiv Srbije, već o situaciji gde su NATO i Srbija usmereni prema zajedničkim problemima", istakao je Prenger.

On je rekao da, kada se govori o proširenju NATO-a na Balkanu, odmah se nametne pitanje ruske dimenzije, pošto se Moskva protivi proširenju Alijanse, posebno u oblastima gde smatra da su njeni interesi veoma važni i da su ugroženi.

"U odnosima između SAD i Srbije isprečila se ruska dimenzija. Međutim, sa tačke gledišta Srbije, smatram da je veoma važno za Srbiju da izađe iz okvira regionalnog opterećenja i da postane strateški korisna za NATO", dodao je Prenger.

Prema njegovim rečima, Srbija bi u kontekstu globalnog angažmana NATO-a, konkretno u Avganistanu, mogla da bude od pomoći, ako ne svojim vojnim prisustvom, onda u pružanju obuke ili nekih logističkih operacija u borbi protiv terorističkih grupa.