Širenje štrajka prosvetara

Drugog dana štrajka prosvetnih radnika u Srbiji, u zakonskoj obustavi rada učestvovale su 723 osnovne i srednje škole i oko 40.000 zaposlenih, navodi predsednik Sindikata obrazovanja Srbije Branislav Pavlović. Ministarstvo međutim tvrdi da je u štrajku samo 395 škola, odnosno 22, 6 odsto. U Srbiji ima 1.748 osnovnih i srednjih škola.

Najmanji broj škola odazvao se štrajku u Beogradu, gde je 51 ustanova skratila časova na 30 minuta, rekao je Pavlović, najavljujući da će se jedan broj škola iz prestonice sutra priključiti protestu.

On je, na konferenciji za novinare, naglasio da neke škole ne štrajkuju "po odobrenju" sindikata, kao što su škole na Kosovu, Preševu, Bujanovcu, Medveđi, zatim specijalizovane škole...

Na konferencijama je rečeno da do kraja ove sedmice neće biti radikalizacije štrajka i da, za sada, i pored odluke, u štrajku nisu predškolske ustanove, ustanove studentskog i učeničkog standarda i fakulteti.

Predstavnici sindikata su, komentarišući izjavu ministra prosvete Zorana Lončara da je u štrajku juče bila svega 201 škola, izjavili da bi se, da su na mestu ministra, zabrinuli i za taj podatak, a kamoli za činjenicu da je juče bilo u štrajku 415 škola.

"Mislim da će sve što ministar finansija Mirko Cvetković i ministar prosvete Zoran Lončar pričaju dodatno motivisati zaposlene da stupe u štrajk i da tako, na kraju, uspemo da ostvarimo svoje zahteve", kaže Pavlović.

A u saopštenju Ministarstva prosvete navodi se da su i pored tako malog odziva škola, sindikalnim predstavnicima vrata za pregovore uvek otvorena radi postizanja zajedničkiog dovora o konkretnim merama koje bi poboljšale položaj zaposlenih u prosveti.

Časovi su od juče skraćeni na 30 minuta, a štrajk organizuju tri reprezentativna sindikata obrazovanja - Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika "Nezavisnost" i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Prosvetni radnici traže povećanje koeficijenata nenastavnom osoblju i povećanje cene rada za 20 odsto u sledećoj godini, ali ministarstva finansija i prosvete ne mogu da izađu u susret njihovim zahtevima i još nema poziva na razgovore.

Novinarima je rečeno da se i danas nastavljaju pritisci na štrajkače i da su tu posebno "aktivni" direktori škola.

Moguća radikalizacija protesta

Predstavnici sindikata najavljuju da će, ukoliko ne bude dogovora s Vladom o povećanju zarada i koeficijenata nenastavnom osoblju, krajem nedelje odlučivati o eventualnoj radikalizaciji protesta.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Miodrag Skrobonja najavio je ranije danas da će sindikati prosvetara danas odlučiti o tome da li će radikalizovati štrajk.

Skrobonja je rekao da je Unija sindikata prosvetnih radnika uputila pismo ministrima prosvete i finansija u kom se od Vlade traži objašnjenje ponude o povećanju plata, podaci o broju škola koje su u štrajku i razlozi za neobjavljivanje podataka o broju zaposlenih u prosveti.

"Sad će da postave pitanje odmah, i novinari i roditelji... To me podseća na priču o dve jetrve i svekrvi - deca trpe", kaže za B92 Leonardo Erdelji iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

"Niko ne zna da 95 odsto škola nema toplu vodu, 48 odsto škola nema sanitarni čvor, u kakvim uslovima ta deca rade, kakvo se nasilje dešava po školama, onda niko ne brine o toj deci, samo kad sindikati štrajkuju, onda pljujte: 'Vi primate pare za ocene, imate malo radno vreme, dva raspusta, šta hoćete? Preko 'leba pogaču'. I to je ta priča", kaže on.

Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika i Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije organizovali su štrajk pošto pregovori s Vladom o povećanju plata prosvetnih radnika nisu uspeli. Sindikati traže povećanje koeficijenata za nenastavno osoblje i povećanje cene rada u 2008. od 20 odsto.

Niš: Sistemski do rešenja

Od 52 osnovne i srednje škole u Nišu, u štrajku je više od polovine škola, a ima najava da će se njihov broj povećati narednih dana. Časovi su skraćeni na 30 minuta.

Prosvetni radnici kažu da je razlog zbog kojeg štrajkuju pre svega nemaran odnos resornog ministarstva prema njima i izbegavanje da se sistematski reše problemi u toj oblasti.

Gimnazija "Svetozar Marković" u Nišu bila je u 12.30 časova neobično prazna. Nastava za učenike iz prve smene već je bila završena, a đaci su se uglavnom radovali zbog skraćenih časova. O štrajku prosvetnih radnika među odraslima su, ipak, podeljena mišljenja.

"Sigurno nije dobro za decu, ja sam bio prosvetni radnik i nikad nisam štrajkovao."

"Svi su u pravu koji štrajkuju, takvo je stanje u zemlji."

A profesori kažu da su za to što đaci gube odgovorni i nadležni ministri. "Đaci manje gube što su časovi skraćeni na 30 minuta nego zbog toga što još nisu sprovedene reforme", kaže profesor matematike Dragiša Pecarski.

Profesorka Dušica Stošić, članica Unije sindikata prosvetnih radnika, objašnjava da je zahtev za povećanje plata samo metafora za sve probleme koji postoje u prosveti.

Kao primer ona navodi to što je, zbog neozbiljnosti nadležnih u Ministarstvu prosvete, istekao rok za potpisivanje kolektivnog ugovora pre donošenja novog budžeta.

Pomoćni radnici u školama traže povećanje koeficijenata za obračun plate jer su, kako kažu, njihove zarade ponižavajuće - oko 13.000.

Prosvetari traže da se pitanje zarada u javnim službama reši sistemski, tako što bi se povećavale u skladu sa povećanjem troškova života. Na taj način bila bi izbegnuta natezanja sa Ministarstvom oko zarada pred svaku školsku godinu, smatraju oni.

U međuvremenu, psiholozi upozoravaju da se skraćivanjem časova remeti kontinuitet u radu dece i da se narušavaju njihove radne navike.