Anoreksija sve češća i u Srbiji

Poslednjih decenija pojavila se svest o štetnosti gojaznosti i idealizacija mršavosti, koje su uticale da se promene navike u ishrani. Međutim, sada borba protiv anoreksije postaje novi trend u svetu. Evropske zemlje utrkuju se koja će napraviti bolju promotivnu kampanju, dok se u Srbiji tvrdi da anoreksija još uvek nije uzela tolikog maha u modnom svetu.

"Rekla bih da taj poremećaj još uvek nije zabeležen kod naših manekenki, s tim što bih naglasila da taj problem nekako sada svi vezuju samo za manekenke. On je jako prisutan u životu mladih devojaka, naravno i da manekenski poziv ima veze sa sa tim", kaže Slađana Tesla iz modnog studija Klik. Najčešće doba nastanka anoreksije je adolescencija, dok su ređi slučajevi pre puberteta ili u zrelom dobu. Simptomi ove bolesti su preokupiranost hranom, proučavanje dijeta i preračunavanje kalorija. Roditelji često ne primećuju problem, jer i sami anoreksičari umeju da sakriju bolest. Prvenstveno počnu da izbegavaju hranu, da izbacuju pojedine grupe namirnica, da bi na kraju uzimali hranu čisto radi pukog preživljavanja.

"Najekstremniji slučaj je jedna moja pacijentkinja koja je jedan grozd jela nekoliko dana. Znači, ona je unosila par zrnevlja grožđa dnevno", kaže Jelena Subotić, nutricionista Doma zdravlja "Dr Ristić".

Da anoreksija nije zaobišla ni Srbiju pokazuju istraživanja. U osnovnim školama čak 95 odsto devojčica, od 13 do 15 godina, drži dijetu koja bi mogla da bude štetna po zdravlje.

"Što se našeg delovanja tiče, o ovom problemu tek počinje da se govori mnogo više. Preporuka je da se programski radi na pravilnoj ishrani dece i omladine, dakle mladih", kaže Vesna Tomić, socijalna psihološkinja iz Instituta Batut.

"Te devojčice se vrlo često povlače u sebe, gube socijalne kontakte iz prostog razloga što je jedina tema koja je njima interesantna ishrana, koliko su kalorija unele i kako da ih potroše. O tome znaju više čak i od mnogih nutricionista", kaže Subotićeva.