Milion ljudi protestovalo u Turskoj

U Turskoj se vodi politička bitka oko pitanja identiteta, s obzirom na to da su na političkoj sceni proteklih godina istaknuti političari koji imaju korene u sada zabranjenim strankama koje žele islamsku državu, dok je Turska po ustavu sekularna država, a takav poredak brani i turska vojska. Skoro milion ljudi nosilo je crvene zastave Turske i podsećalo na dugu sekularnu tradiciju te zemlje.

Oni su na jučerašnjim demonstracijama tražili prevremene izbore za parlament. Razlog je što u Turskoj parlament bira predsednika, a u sadašnjem sastavu većinu ima proislamska partija, koja je podržala svog kandidata  Abdulaha Gula.

Protiv toga se pobunila i turska vojska, koja ima pravo da reaguje kada veruje da se dovodi u pitanje sekularna država, ali je parlament odbacio navode vojske.

Postoji bojazan da bi Gul na mestu predsednika, koje podrazumeva mogućnost veta na zakone koje donosi parlament, mogao zajedno sa premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom da umanji striktnu razdvojenost države i religije.

Sadašnji predsednik Ahmet Nedždet Sezer je izraziti sekularista, koji je, prema ocenama stručnjaka, pazio na balans sekularističkih i islamističkih snaga u vlasti.

Abdulah Gul jedan je od političara koji izaziva kontroverze i zbog toga što njegova žena, kao i premijera Erdogana, nosi maramu na glavi. Gulova žena se takođe žalila Evropskom sudu pravde u Strazburu, tražeći dozvolu da se pokrivene glave ide na fakultet, dok je u Turskoj zabranjeno nositi islamske marame u javnim ustanovama.

"Vojsci je mesto u kasarnama"

Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis zabrinut je povodom saopštenja turske vojske, za koje je naveo da liči na smišljen pokušaj oružanih snaga da utiču na izbor novog predsednika Turske.

"Oni treba da ostanu u kasarnama i drže se dalje od politike", istakao je Dejvis i ocenio da veliki napredak koji je turski narod postigao u poštovanju ljudskih prava, demokratije i vladavine zakona, otkako je Turska 1949. postala članica SE, ne bi smeo biti doveden u opasnost.

"U demokratijama vojska je pod komandom demokratski izabranih državnih vlasti. Oružane snage same po sebi nemaju nikakav demokratski legitimitet i zato ne mogu imati političku ulogu", naveo je Dejvis.