Sudstvo: Demontaža ili lustracija?

B92 saznaje da se na sednici Vlade sat vremena raspravljalo o inicijativi Dinkića za reizbor sudija. Rečeno je između ostalog da je zbog raznih sudskih presuda prošle godine iz budžeta izdvojeno 2 milijarde dinara, za 50 odsto više od planiranog. Najviše od tih neplaniranih troškova došlo je zbog odluka Trgovinskog suda.

Resorni ministri navodili su primere da se ne pokreću postupci prema podnetim krivičnim prijavama. Dinkić je, kako saznaje B92, predložio da Ministarstvo pravde razmotri reizbor sudija na pet godina i da se izmeni član ustava koji se odnosi na stalnost sudijske funkcije. U Ministarstvu pravde su to već predvideli novim predlogom zakona, a smatra se da je to jedini način da se spreči korupcija. Iz vlade će tokom naredne nedelje biti inicirana javna rasprava o predlogu zakona koja predviđa reizbor sudija. Oni koji će o ovome na kraju odlučivati su poslanici skupštine.

Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kaže da inicijativa ministra finansija o reizboru svih sudija nije u skladu sa ustavom. On smatra da ministar Dinkić ne mora da zna sve propise iz oblasti pravosuđe, ali da istovremeno ovakim izjavama unosi strah među nosiocima pravosudnih funkcija. 

"Siguran sam da Vlada Srbije neće nikada prihvatiti takvu inicijativu jer bi ona bila protivustavna. Ustav Srbije ne predviđa institut reizbora sudija za razliku od ostalih državnih organa i nosilaca funkcija u skupštini, Vladi ili funkcije predsednika republike, Ustav je status sudija odredio tako da imaju stalni mandat. Dakle, oni ne podležu niti mogu podleći bilo kakvoj reizbornosti dok važi ovaj ustav", kaže za B92 Vučetić.

Prestanak sudijske funkcije moguć je na dva načina: na lični zahtev odnosno sticanjem uslova za penziju ili razrešenjem. Razrešenje je moguće u slučaju da izvrše krivično delo koje ih čini nedostojnim za vršenje sudijske funkcije, ili da budu osuđeni za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora preko šest meseci zatvora ili da nestručno i nesavesno vrše sudijsku funkciju. Razrešenje sudija vrši se preko preko nadzornog odbora u Vrhovnom sudu koji postupa u svakom konkretnom slučaju. Ukoliko oceni da ima rezloga za razrešenje nadzorni odbor  obraća se Velikom personalnom veću koje dalje predlaže Skupštini Srbije.

Ministar privrede Predrag Bubalo je nakon sednice vlade rekao da je samo ukazao na probleme sa kojima se susreo u nekim konkretnim slučajevima u kojima su doneta rešenja kojima se zahteva izvršenje iz budžeta: "Dinkić ukazao na problem zaštite državnih i društvenih interesa i pošto je dobio informaciju da se priprema strategija i akcioni plan za rešavanje svih problema vezanih za pravosudje, saglasio se s takvim pristupom."

Prema rečima Bubala, strategija će 14. februara biti dostupna javnosti i od tada počinje javna rasprava kako prevazići sve probleme koji se javljaju u zemljama u tranziciji kada je u pitanju pravosuđe. "Sigurno je da će svi članovi vlade oko toga biti veoma uključeni i sa tim se slaže i Dinkić, kome je jasno da se u ustavnopravnom sistemu i zakonom utvrđenim okvirima stvari mogu menjati, a ne naprečac i mimo ovih okvira", rekao je Bubalo.

Juče je Dinkić izazvao buru u javnosti najavom akcije koju je nazvao demontažom sudova, po kojoj će prvi na meti biti Trgovinski sud. Ministar je izjavio da su trgovinski sudovi doneli najviše protivzakonitih odluka štetnih po budžet Srbije, da sudije štite jedni druge, ali da ih štite i neki ljudi iz biznisa i politike.

Zbog najave zahteva za reizbor sudija, protestovali su Vrhovni sud Srbije i Udruženje sudija. U odvojenim saopštenjima navedeno je da se radi o direktnom pritisku na sudsku vlast. Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kaže da inicijativa ministra finansija o reizboru svih sudija nije u skladu sa Ustavom. On smatra da Dinkić ne mora da zna sve propise iz oblasti pravosuđa, ali da takvim izjavama unosi strah među nosioce pravosudnih funkcija. "Siguran sam da Vlada srbije neće prihvatiti tu inicijativu jer bi ona bila protivustavna. Ustav Srbije ne predviđa reizbor sudija, za razliku od svih drugih državnih organa i nosilaca javnih funkcija. Mandat sudija je stalan, oni ne podležu niti mogu podleći bilo kakvoj reizbornosti, naravno, dok važi ovaj Ustav", kaže Vučetić.

Predsednik Višeg trgovinskog suda Radomir Lazarević ocenio je za B92 da Dinkićeva izjava pokazuje da on ne zna kako funkcioniše država, niti poznaje Ustav, u kom se garantuje stalnost sudijske funkcije.

"Ni Vlada, prema sadašnjem Ustavu, ne može da bilo šta u tom smislu promeni. Istina, postoje tamo vrsni ljudi koji pišu zakone, koji će verovatno kombinovanjem stranih propisa pokušati nešto da urade, ali je za mene, kao predsednika Višeg trgovinskog suda, ohrabrujuća blagovremena reakcija VSS-a i Društva sudija Srbije i izjašnjavanje o tako neprimerenim napadima na pravosuđe Srbije", kaže on.

U Srpskom pokretu obnove kažu da se zalažu za reformu pravosuđa i sprovođenje zakona o lustraciji.

Funkcioner Demokratske stranke Milan Marković ocenio je da je Dinkić samo potvrdio odnos prema ustavnosti i zakonitosti u Srbiji, odnosno svoje nerazumevanje vladavine prava. "Svi znamo da stanje u pravosuđu nije dobro, pre svega zbog toga što je Vlada povlačila poteze samo zarad instrumentalizacije i narušavanja nezavisnosti pravosuđa, ali potreban je iskren pristup svih političkih subjekata i konsenzus za izgradnju nezavisnog i efikasnog pravosuđa.

Đorđe Mamula iz Demokratske stranke Srbije kaže da će se izjašnjavati o Dinkićevom zahtevu tek kada ga bude video u pisanoj formi i sa obrazloženjem i zaključima. "Za sada bi bilo teško izjašnjavati se o zahtevima za koje doznajemo iz medija, onako kako su ih mediji preneli", rekao je Mamula.

Funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković kaže da je za taj zahtev saznao iz novina i da ga ne treba komentarisati. "To je kao kada bi vas neko pitao šta mislite o redovnom letu iz Beograda do Marsa", kaže Anđelković.

Građanski savez Srbije saopštava da je najava Mlađana Dinkića jedna od najdirektnijih pretnji i pritisaka na pravosuđe otkad je na vlasti vlada Vojislava Koštunice.

"Samo jedan po jedan"

Direktorka Instituta za uporedno pravo Vesna Rakić Vodinelić, međutim, ne veruje da će Vlada doneti odluku o demontaži sudova jer ne postoje zakonski elementi za to. "Jedino što Vlada u ovoj situaciji može da uradi je da primeni Zakon o lustraciji, da rešava probleme jedan po jedan. Ako bi u jednom trenutku bile otpuštene sve sudije ovog suda, država bi bila bez suda. To bi bilo prvi put da u nekoj zemlji pravosuđa nema ni u tragovima", kaže ona.

Vesna Rakić Vodinelić navodi da sudije ne mogu da budu otpuštane, već razrešavane jedan po jedan, uz posebna obrazloženja i kaže da to nije početak lustracije jer ni po čemu ne liči na taj oblik obračunavanja s represivnim elementima jednog režima. "To se utvrđuje individualizovano i mora se odvijati po zakonom propisanom postupku, koji vodi komisija za lustraciju. Na žalost, komisija, čiji sam ja član nekada bila, nije nikada imala političku podršku nijedne vlade u Srbiji od donošenja zakona, 2003, pa ni vlade čiji je član Dinkić", kaže ona.