Isplivao deo dosijea Ratka Mladića

Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom predao je danas haškom tužilaštvu i preostali deo dosijea Ratka Mladića, optuženog za ratne zločine. Prema njegovim rečima, predajom tog dela dosijea učinjen je veliki korak u saradnji sa Haškim tribunalom, pošto ta dokumenta Tužilaštvo od SCG traži već tri godine.

Ljajić je dodao da su dokumenta pronađena zahvaljujući angažmanu zamenika ministra odbrane SCG Vukašina Maraša, kao i da će biti postavljeno pitanje odgovornosti onih za koje se utvrdi da su skrivali deo dosijea.

Ljajić je još kazao da će u narednim danima Tribunalu biti predat značajan deo dokumenata koji su traženi od SCG.

Ljajić je juče objasnio se ispostavilo da dosije Ratka Mladića koji je predat Tribunalu nije kompletan, što je Ljajić ocenio kao blamažu, jer stvara utisak nepoverenja. "Ne samo da moramo ustanoviti ko je sakrio delove tog dosijea, već uopšte ko pravi opstrukciju saradnje sa Haškim tribunalom kada je u pitanju dostava dokumentacije", rekao je juče Ljajić.

Karla del Ponte juče je bila u Beogradu, a 15. decembra će Savetu bezbednosti UN podneti izveštaj o saradnji SCG sa Haškim tribunalom. Potpuna saradnja sa Tribunalom jedan je od uslova Evropske komisije za završetak sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Srbija pod pritiskom

Ipak, iako smo taj zahtev konačno ispunili, posle hapšenja odbeglog hrvatskog generala Anta Gotovine, međunarodni zvaničnici upozoravaju Beograd da treba da povuče sledeći korak i da učini sve na hapšenju i izručenju Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Sjedinjene države i EU napominju da se međunarodne obaveze prema Hagu moraju ispuniti bez odlaganja. U suprotnom može doći do stopiranja pregovora sa EU. Za sada se zvaničnici Srbije ne oglašavaju.

Državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs je čestitala hrvatskim i španskim vlastima na njihovim naporima za hapšenje Ante Gotovine i dodala da je Hrvatska napravila veliki napredak u rešavanju nepravdi iz svoje bliske prošlosti, prenosi pisanje Rojtersa slovenačka POP TV.

Rajsova je naglasila da je predaja Gotovine haškim vlastima podsticaj da se reše i preostali slučajevi osumnjičenih za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije. "SAD pozivaju vladu SCG i vlasti bosanskih Srba da što pre ispune svoje obaveze prema haškom sudu, pre svega da uhapse i Hagu izruče Radovana Karadžića i Ratka Mladića, za koje će vrata haškog suda uvek biti otvorena", izjavila je Kondoliza Rajs.

Ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt izjavio je da je hapšenjem hrvatskog haškog begunca Ante Gotovine propuštena šansa, jer su sada za SCG kriterijumi veći. "Nažalost, to je primer propuštene šanse. Ne govorim o tome da se neko takmiči ko će prvi uhvatiti kog kriminalaca, već o takmičenju na putu ka evroatlantskim integracijama", rekao je Polt grupi novinara u Beogradu.

Kako je istakao, "jasno je da će zemlje, koje prve budu vrednovane, prve stići na cilj". "Voleo bih, kao prijatelj SCG i čitavog regiona, i kao ambasador u Beogradu, da je beogradska vlada prva postigla taj cilj - uhapsila Ratka Mladića, pomogla u hvatanju Radovana Karadžića i učinila sve što je potrebno, bilo na teritoriji SCG ili negde drugde", rekao je ambasador SAD.

Hapšenje Gotovine protivreči stalnim debatama o tome šta je potrebno da se dokaže međunarodnoj zajednici - da Mladić nije u Srbiji ili Crnoj Gori. "To ćete učiniti tako što ćete nam pokazati gde je. Hrvatska je to upravo učinila", rekao je Polt. "Sada su kriterijumi viši za vladu Srbije i Crne Gore, jer dok su drugi sa tim završili, ona u tome zaostaje", istakao je on.

EU: Svima je smanjeno strpljenje

Ministar spoljnih poslova Francuske Filip Dust-Blazi, tokom današnje posete Beogradu, rekao je da je apsolutno presudno za samu Srbiju, kao i za Bosnu, da potpuno sarađuje s Tribunalom u Hagu. "Kao što smo juče videli sa Hrvatskom, potrebno je danas da i Karadžić i Mladić, begunci osumnjičeni za ratne zločine, budu pronađeni, da im se sudi i da na kraju budu kažnjeni. To je važno za međunarodni kredibilitet, ali i za nastavak razgovora u regionu o statusu Kosova, referendumu u Crnoj Gori i evropskim perspektivama Balkana", rekao je on novinarima.

"Potrebno je shvatiti da nema nikakve perspektive, međunarodne, a naročito evropske, za zemlje Balkana, ako nema jasne i potpune saradnje sa Tribunalom. Video sam se sa predsednikom SCG, koji i sam kaže, kao i ministar spoljnih poslova, da je potrebno da svi ratni zločinci budu uhvaćeni i poslati na sud. Ubeđen sam da ovde postoji politička volja, koja je neophodna, jer bez nje nema međunarodne i evropske perspektive", rekao je on.

I nemački ambasador u SCG kaže da se posle hapšenja Gotovine pritisak na Srbiju pojačava. Pošto je poglavlje saradnje Hrvatske sa Hagom okončano, EU ima kratkoročno strpljenje sa Srbijom i to će uticati na pregovore sa EU, ističe Andreas Cobel: "Jasno je naravno da je sa jučerašnjim hapšenjem Gotovine pritisak na Srbiju bitno porastao, ne bi li izašla u susret svojim obavezama prema međunarodnom tribunalu. Mi moramo, nažalost, da konstatujemo da od aprila ove godine nije bilo napretka u toj saradnji. Ukoliko sada dođe do negativnog izveštaja Karle del Ponte, onda će pritisak na Srbiju porasti još više, a pregovori o Stabilizaciji i asocijaciji sa EU mogu biti i prekinuti, s obzirom da je u Briselu jasno rečeno da će do toga doći u slučaju negativne saradnje Srbije i međunarodnog suda za ratne zločine."

Pozivi i iz komšiluka

I dok se za sada čuju samo glasovi iz državne zajednice, predsednici Hrvatske i Republike Srpske Stjepan Mesić i Dragan Čavić pozivaju Beograd da sarađuje sa Hagom, kao i da se uradi sve na hapšenju Karadžića i Mladića.

Mesić: "Sada je na Haškom tribunalu, na međunarodnoj zajednici, na evropskim mehanizmima da izvrše maksimalni pritisak na Srbiju da izruči najveće zločince, jer mislim da nema nikakvog opravdanja da najveći zločinci slobodno šetaju po Srbiji i rubnim delovima BiH. Kad to govorim, mislim naravno na Karadžića i Mladića."

Čavić: "Ja ću iskoristiti ovu priliku da još jednom pozovem Radovana Karažića i Ratka Mladića da se predaju. Dajem snažnu podršku policiji da nastavi kontinuitet snažnog i pojačanog delovanja da otkrije lokacije na kojima se ove osobe nalaze i da sprovedu zakon da, ako neće da se predaju, njih liše slobode, naravno ako se nalaze na teritorijama koje su pod jurisdikcijom naših institucija."       

Nadležni kažu da se čini sve

Samo stalna akcija nadležnih snaga, u saradnji sa međunarodnim faktorom, daje nam mogućnost da onog trenutka kada se steknu svi uslovi uhapsimo Ratka Mladića, izjavio je u Vašingtonu ministar odbrane SCG Zoran Stanković.

Ministar odbrane SCG ističe da su u poslednjih mesec dana u više navrata proveravane sve lokacije na kojima se tvrdilo da se Ratko Mladić nalazi, ali da on nije pronađen. S obzirom na navode u međunarodnim medijima o doprinosu hrvatskih službi hapšenju Gotovine, postavlja se pitanje na koji način Srbija može da sledi taj primer.

"U svakom slučaju naše službe, pre svega policija i bezbednosna informativna agencija, rade na tom slučaju, proveravaju svaku novu činjenicu i dojavu, pa time proveravaju i mogućnost da se on nalazi van granica naše zemlje, u saradnji sa međunarodnim sličnim institucijama vrše pretragu na celom prostoru gde bi mogao da bude", kaže Stanković.

Što se tiče haških begunaca, Rasim Ljajić kaže da je poslednja veća potraga za Ratkom Mladićem izvršena prošlog meseca, ali da nije rezultirala pronalaženjem. Sada se sprovode akcije o kojima ne može da govori, jer imaju za cilj otkrivanje mreže koja pomaže Mladiću. Rasim Ljajić podseća da je svim haškim beguncima prekinut priliv novca, a očekuje da skupština Srbije i Crne Gore na narednoj sednici odluči o zakonu o zamrzavanju njihove imovine.

Posledice loših izveštaja

Međutim, nagoveštaj Karle del Ponte da bi izveštaj o saradnji naše zemlje mogao da bude negativan, nameće logično pitanje kakve su posledice.

Direktor Kancelarije Srbije za pridruživanje EU Tanja Miščević za B92 kaže da bi to značila suspenzija pregovora u najgorem slučaju: "Čini mi se da taj efekat neće biti momentalan, jer u ovom trenutku, budući da sam u Briselu, u Evropskoj komisiji, nemamo nikakvu najavu o tome da će prvi krug pregovora koji je predviđen za 20. i 21. decembar zaista i biti prekinut. Dakle, negativan izveštaj će naravno imati negativan efekat koji neće biti momentalan, ali ćemo ga osetiti već u prvim mesecima naredne godine".

Što se tiče ekonomskih posledica i one mogu biti negativne smatra konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević: "Više bi ugrozilo građane, zato što bez većeg stranog ulaganja i bez većeg interesovanja investitora za našu zemlju i pomoći da dalje krenemo u privatizaciji javnih preduzeća, da napravimo pomak ka stabilnijem privrednom rastu, bilo bi šteta za celokupnu našu ekonomiju". Kovačević navodi i da na treba zaboraviti da situaciju oko ekonomskog položaja Srbija, nakon eventualnog negativnog izveštaja haškog tužilaštva, dodatno komplikuje hapšenje generala Ante Gotovine.