Generalni štrajk u Grčkoj

Sindikati u državnom (ADEDY) i privatnom sektoru (GSEE) protestuju zbog ograničavanja uobičajenih prava zaposlenih, pre svega socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Osim sindikalne tvrdnje da u 24-časovnom štrajku učestvuje između 70 i 100 odsto zaposlenih, nema potpunije slike o protestu, jer su rad obustavili i novinari.

Protestuje se i zbog masovnog otpuštanja i podele zaposlenih na "mlade" i "stare", one koji više ne mogu naći posao, i to zbog smanjivanja penzija na 40 odsto, zbog ukidanja obaveza poslodavaca iz kolektivnih ugovora i osmočasovnog radnog vremena.

Desničarska Vlada nastoji da najpre uvede promene u bankarstvu, menjajući zakon o osiguranju, o čemu je rasprava počela u petak u Skupštini. Prema tumačenju sindikata, cilj Vlade je da ograničavanjem prava zaposlenih i otpuštanjem učini uslugu svojim bogatim sponzorima - privrednicima, da otvori tržište stranim firmama i da što lakše proda državna preduzeća i banke.

Već ranije nagovešteno "vrelo leto" zbog politike desničarske vlade, započelo je štrajkom službenika banaka koji je ušao u treću nedelju i time postao najduži od 1980-ih godina. Oni se protive odluci vlade o ograničenju njihovih penzionih prava i udruživanju njihovih bogatih fondova osiguranja sa opštim, državnim i siromašnim.

Štrajk službenika banaka izazvao je ozbiljne probleme zbog nestašice gotovine što je gotovo zaustavilo svu trgovinu i izazvalo poremećaje u plaćanju. Pošto je vlada odbacila pregovore o osiguranju, sindikat službenika banaka je produžio štrajk i na iduću nedelju i zapretio upravama banaka da će ih tužiti sudu zbog kršenja ugovora o radu.

Prethodna desničarska vlada Grčke sa Konstandinosom Micotakisom na čelu, pala je 1993. godine u talasu sindikalnih protesta i demonstracija zbog njenog pokušaja da ograniči prava penzionera i proda velika državna preduzeća.

Sadašnji protesti velikim delom su i posledica recesije u koju je Grčka ušla posle prošlogodišnjih Olimpijskih igara. Pre njih Grčka je sedam godina uzastopno imala porast bruto nacionalnog dohotka za po više od četiri odsto što je tada bio rekord u Evropskoj uniji. Ovogodišnji rast BNP u Grčkoj bi, prema zvaničnoj, optimističkoj proceni, trebalo da bude gotovo duplo manji, 2,9 odsto.

Državni sektor u Grčkoj čini oko 40 odsto privrede i zapošljava dva miliona od oko ukupno četiri miliona zaposlenih u Grčkoj. Veliki sindikalni mitinzi u Atini i Solunu ometaju saobraćaj, tako da se do centra grada stiže samo pešice.