Vlasti se opiru saradnji sa Hagom

Takođe, napori koje preduzimaju za suđenje optuženima za ratne zločine pred domaćim sudovima nisu odgovarajući, ocenila je ta svetska organizacija za ljudska prava. Sem toga, vlasti tokom protekle godine nisu na efikasan način odgovorile na napade na etničke manjine.

U godišnjem izveštaju, HRW ocenjuje da SCG preduzima izvesne, male korake na unapređenju ljudskih prava, ali je taj napredak ograničen kontinuiranim nekažnjavanjem onih koji su počinili ratne zločine.

U godišnjem izveštaju HRW analizirano je poštovanje ljudskih prava u više od 60 zemalja. U poglavlju koje se odnosi na SCG navodi se da je saradnja sa Haškim tribunalom krenula nizbrdo nakon parlamentarnih izbora u decembru 2003. i formiranja nove srpske vlade u kojoj dominira "nacionalistička" Demokratska stranka Srbije.

Ocenjuje se da se srpski premijer Vojislav Koštunica "otvoreno protivi" hapšenju osumnjičenih, smatrajući da bi oni trebalo dobrovoljno da se predaju.

U izveštaju se podseća na slučaj bivšeg generala Vojske RS Ljubiše Beare, optuženog za zločine u Srebrenici, i kaže da dok srpske vlasti tvrde da se on dobrovoljno predao, haško tužilaštvo tvrdi da je on uhapšen.

HRW navodi da još 15 haških optuženika boravi u SCG ili putuje između SCG i Republike Srpske, među njima i bivši lideri bosanskih Srba Ratko Mladić i Radovan Karadžić.

Po oceni HRW, vlasti u Beogradu posebno su tvrdoglave kada je u pitanju odbijanje da izruče trojicu bivših vojnih i policijskih generala optuženih za zločine na Kosovu - Nebojšu Pavkovića, Vladimira Lazarevića i Sretena Lukića.

Premijer Koštunica i njegova vlada insistiraju da Haški tribunal dopusti da im se sudi u Srbiji, dodaje HRW i ocenjuje da, međutim, politička klima u zemlji u kojoj se ti ljudi smatraju patriotama i nepostojanje istinski nezavisnog sudstva umanjuju šanse za verodostojno suđenje.

Tužioci Haškog suda

Po oceni HRW-a, suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima ugrožava i nedostatak političke volje kod vlasti, kao i nespremnost policije da tužilaštvu obezbedi dokaze.

Osnivanje specijalnog suda za ratne zločine delovalo je kao znak veće ozbiljnosti na tom planu, ali je tokom 2004. održano samo jedno suđenje koje u vreme pisanja izveštaja još nije bilo dovršeno, dodaje se u izveštaju.

HRW kao nedostatke spominje i pomanjkanje mehanizma za zaštitu svedoka u zakonodavstvu, kao i nedovoljan broj tužilaca i inspektora koji treba da se bave isrtragama ratnih zločina. Takođe, bezbednosna situcija na Kosovu i nedostatak inicijative onemogućavaju pristup alabanskim svedocima za eventualne procese za zločine na Kosovu, zaključuje HRW.

Položaj etničkih i verskih manjina

Proslave manjina u Srbiji - maðarski folklor

Kada je reč o položaju etničkih i verskih manjina HRW, u odeljku koji se odnosi na SCG bez Kosova, ocenjuje da vlasti nisu na adekvatan način odgovorile na eksploziju etničkog i verskog nasilja u Srbiji u martu 2004, kao ni na talas nasilja nižeg nivoa nad nesrpskim stanovništvom u Vojvodini.

U izveštaju se podseća da su 17. marta, "u neredima inspirisanim izveštajima o nasilju etničkih Albanaca nad pripadnicima manjina na Kosovu, spaljene džamije u Beogradu i Nišu". Malobrojne policijske snage raspoređene da štite džamije nisu uspele da obuzdaju demonstrante, a srpski ministar policije u jednom TV nastupu praktično ih je ohrabrio, pruživši uveravanja da policija neće koristiti silu protiv sopstvenog naroda, navodi HRW.

Navodeći da je iste večeri u Novom Sadu policija posmatrala kako demonstranti napadaju centar islamske zajednice i uništavaju poslastičarnice i pekare čiji su vlasnici Albanci ili muslimani, HRW dodaje da su narednih meseci tužioci u Nišu i Beogradu optužili tridesetak ljudi za učešće u neredima i nasilju, ali ne za etnički ili verski motivisano nasilje.

U izveštaju se navodi i da su u Vojvodini od januara 2004. zabeležene desetine incidenata protiv pripadnika manjina, kao i da su vlasti u početku negirale da je reč o etnički motivisanim incidentima, da bi tek nakon osuda iz međunarodne zajednice priznale da postoji problem. Većina slučajeva, dodaje HRW, nije stigla do suda ili se sve završilo na manjim kaznama za remećenje mira, dodaje se u izveštaju.

HRW navodi i da na jugu Srbije, u pretežno albanskim sredinama, uz granicu sa istočnim delom Kosova, albanska kultura i istorija još nisu uključene u školske programe.

Napretka nema, dodaje HRW, ni u unapređenju obrazovnih mogućosti za romsku decu širom Srbije koja često vrlo rano napuštaju u školu ili ih prebacuju u škole za decu sa specijalnim potrebama. Na hiljade romskih porodica, među kojima je mnogo onih raseljenih sa Kosova, žive u imrpovizovanim naseljima u pregrađima, bez struje, vode, kanalizacije i mogućnosti da se školuju ili leče.

HRW ocenjuje da je u primeni zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina iz 2002. tokom protekle godine u SCG zabeležen izvestan pomak i da je većina manjinskih zajednica uspostavila nacionalne savete, u skladu sa tim zakonom.

Uticaji iz inostranstva

Kada je reč o ulozi ključnih međunarodnih faktora, HRW navodi da SAD imaju značajan uticaj na vlasti u Beogradu, ali da su odnosi sa SAD pogoršani zbog nesaradnje Beograda sa Hagom.

Uz podsećanje da su SAD prošle godine uskratile finansijsku pomoć Srbiji zbog nesaradnje sa Hagom, HRW međutim ocenjuje da stav Vašingtona nije sasvim principijelan.

Zahtev srpskih vlasti da se generalima optuženima u Hagu sudi na domaćem sudu naišao je na izvesno razumevanje nekih američkih zvaničnika, navodi HRW, uz ocenu da pomešani signali koji stižu iz SAD ohrabruju srpske zvaničnike da ustraju u nesaradnji sa Haškim sudom.

U izveštaju se takođe konstatuje da srpska javnost ima pretežno negativan stav prema Haškom tribunalu, što se objašnjava neprijateljskim stavom srpskih vlasti i medija prema tom sudu.