Srbija ima loš imidž

Jedan od osnovnih zaključaka tribine "Srbija i njen imidž", koju su organizovali nedeljnik "Vreme" i Fondacije Fridrih Ebert, jeste da je Srbija, početkom 90-tih, imala najbolji imidž na Blakanu, a danas je među poslednjima. Stručnjaci veruju za promenu imidža neophodna jasna promena kursa državne politike, koja pre svega mora da postane jedinstvena.

Vlast u ovoj zemlji ne zne gde treba da ide, a imidž je dodatno pogoršan i nejasnim odnosima Srbije i Crne Gore. Roksanda Ninčić iz Ministarstva spoljnih poslova SCG smatra da je centralni problem i utisak koji o SCG postoji, to da se misli da smo mi  neozbiljni i neodgovorni, kao i da se ne zna državna politika, niti ko u njoj šta radi. "Izgleda nikom nije ni stalo do budućnosti zemlje, ni njenih građana, a samim tim ni do njenog imidža", kaže ona.

Najozbiljnije urušavnje imidža ove zemlje dogodio se tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, kaže istoričar Predrag marković. "Režim devedesetih je uspeo da pokvari naš imidž, neverovatnom brzinom. Ne može čovek da shvati kako može da se izda naređenje da se unište jedina dva grada, za koja se u svetu zna, a to su Sarajevo i Dubrovnik", rekao je Marković.

Nakon petog oktobra, iako se očekivalo, imidž Srbije se nije drastično popravio, mada je bilo svetlih trenutaka koje je stvorio ubijeni premijer Zoran Đinđiđ. Novinar DPA Dubravko Koledić, naveo je i mišljenje jednog običnog austrijanca: "Imidž Srbije se znatno pokvario zato što radikali imaju toliko i toliko glasova. Imidž Srbije se pokvario jer premijer Srbije Vojislav Koštunica neće da sarađuje sa Hagom. To kaže običan čovek, a ne neka institucija i to piše na običnom Internet-sajtu. Dakle, mi doprinosimo sami našem imidžu, mi smo odgovrni i tu ne pomaže ni bog otac."

Marketinši stručnjaci smatraju da je problem imidža i nepostojanje jasnog državnog idnetiteta, bez granica, grba i osećaja pripadnosti. "Mislim da je sada ova naknadna revalorizacija vremena iz perioda Tita kod ljudi prisutna, ne samo zato što su ljudi tada bolje živeli, kako ineče misle, nego zato što su imali jasniju svest o nacionalnom identitetu, odnosno veće poistovećenje sa tadašnjom Jugoslavijom, od onog koji imaju sa sadašnjom Srbijom", smatra Srđan Šaper, iz marketinške agencije " Mekenerikson". Šaper veruje i da je ozbiljan problem što ni mi sami ne znamo kakav je imidž zemlje u kojoj živimo. Naime dok je Hrvatska usvojila i razvila šahovnicu kao grb i jasno obeležje kod nas je, prema Šaperovom mišljenju, usavojen konzervativan grb koji nismo spremni da modernizujemo ni u XXI veku.