Simatović i Stanišić uskoro u Beogradu

To veće je ocenilo da su bivši načelnik Resora državne bezsbednosti i njegov pomoćnik bili kooperativni u saradnji sa Tužilaštvom i da su se odazvali pozivu na razgovor još pre donošenja Zakona o saradnji sa Tribunalom.

Specijalni dopisnik B92 iz Haga Ljubica Gojgić, javlja da je Žalbeno veće Tribunala zaključilo da to što Tužilaštvo nije zadovoljno onim što je dobilo od ova dva haška optuženika, ne može ići na štetu optuženih. To veće je uvereno da su garancije Srbije, u ovom trenutku, jake, kao i da će ta država učiniti sve da se Stanišić i Simatović pojave pred sudom kada to od njih bude traženo. Žalbeno veće je takođe, odbacilo, kao nerelevantan, prigovor Tužilaštva da su Jovica Stanišić i Franko Simatović optuženi za teška krivična dela i da zato ne mogu biti pušteni da se brane sa slobode. Dvojica optuženih neće vršiti pritiske na svedoke, niti će uznemiravati žrtve, veruje Žalbeno veće.

Datum transfera Stanišića i Simatovića u Beograd još nije određen, ali ih, po dolasku u Beograd, očekuje strog režim koji podrazumeva: stalni policijski nadzor, svođenje komunikacije na minimalan broj ljudi, uglavnom na porodicu i branioca, zabrana kontakta sa svedovcima i žrtvama, ali i obaveza da se odazovu pozivu suda i vrate u Hag, kada to od njih bude traženo. Ispunjenje tih zahteva, stim da sud može tražiti i neke posebne mere, garantuje Vlada Srbije, odnosno MUP.
Ipak, Filipu Švarmu, odgovornom uredniku nedeljnika "Vreme", ovakva odluka deluje čudno: "Da se pušta šef DB-a koji je svoju krijeru napravio pod Slobodanom Miloševićem, čovek koji je bio prvi komandant 'crvenih beretki', a da, na primer, nisu pušeni ljudi koji imaju mnogo manju težinu i značaj, poput bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića ili generala Ojdanića", kaže Švarm za B92.

Put u Hag

Simatović i Stanišić uhapšeni su u Srbiji tokom akcije Sablja, neposredno posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. Simatović je u Hag prebačen u maju, a Stanišić u junu iste godine. Švarm podseća da je na neki način i sam Tribunal bio iznenađen njihovim izručenjem, a glavni tužilac Karla Del Ponte više puta je javno rekla da je optužnice protiv Stanišića i Simatovića podigla pre nego što je nameravala, na zahtev tadašnjih vlasti Srbije. "Verujem da nema dovoljno dokaza protiv njih, odnosno verujem da ta optužnica koja je protiv njih pisana, nije posebno utemeljena upravo zbog načina njihovog izručenja i načina na koji su otpremljeni u Hag. Sa druge strane, uvek postoji mogućnost nekog dogovora, jer je teško verovati da je iko upućen u sve aktivnosti Slobodana Miloševića, zbog kojih mu se sada sudi, kao što je to Jovica Stanišić", kaže Švarm.

Težina optužnice

Država je odlazak Simatovića i Stanišića tretirala kao dobrovoljnu predaju, a za njih je garanicije u Tribunalu, u ime države, potvrdio ministar pravde Zoran Stojković.
Bivšeg šefa Državne Bezbednosti Jovicu Stanišića i prvog komandanta Jedinice za specijalne opracije Franka Simatovića, optužnca tereti za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja u periodu od 1991. do 1995. Prema optužnici, DB Srbije je od 1991.osnivala ili pomagala osnivanje nelegalnih, tajnih formacija, koje su preduzimale "specijalne vojne operacije" u Hrvatskoj, a zatim i u Bosni i Hercegovini. Simatović je sa Stanišićem, od aprila 1991, učestvovao u organizovanju, obuci, opremanju i finansiranju "Martićeve policije" u Republici Srpskoj Krajni, a od marta 1992. jedinice DB Srbije učestvuju u operacijama u Bosni. DB je prema navodima optužnice, imao kontrolu nad "crvenim beretkama", "Tigrovima" Željka Ražnatovića i policijom krajiških Srba. Stanišić i Simatović terete se za više od 700 ubistava, za koja se veruje da su ih počinile te formacije u Hrvatskoj i Bosni.
Urednik Vremena Filip Švarm smatra da su određeni krugovi u Srbiji veoma zadovoljni oslobađanjem Stanišića i Simatovića, jer smatraju da to dokazuje da je postojao deo državne bezbednosti koji je bio nedodirljiv, od strane javnosti i pravosuđa u Srbiji u vreme Miloševića, ali isto tako i sada od strane vlasti u Hagu. Međutim, on podseća na slučaj Biljane Plavšić, koja je bila puštena da se brani sa slobode, a onda je osuđen a na 11 godina zatvora.

Reagovanja

"Puštanje Jovice Stanišića i Franka Simatovića na slobodu do početka suđenja dobar je primer dvosmerne saradnje s Hagom", smatra Koštunica. Prema njegovim rečima, to je pozitivan primer i za dalju saradnju sa Tribunalom. "To doživljavamo kao dobar primer nečega za šta se Vlada Srbije, od početka, zalagala, a to je dvosmernost u sradnji s haškom tribunalom, polazeći od toga da se slično radilo u postupanju sa nekim drugim državama u regionu, pre svega sa Hrvatskom. U tom pogledu je, kada je reč o daljoj saradnji i preostalim obavezama Srbije i Crne Gore prema haškom tribunalu, ovo pozitivan primer", rekao je on. Koštunica ne veruje da je puštanje Simatovića i Stanišića iz pritvora, povezano sa suđenjima pred Specijalnim sudom u Beogradu, niti da oni mogu da utiču na svedoke u Srbiji.

Sa druge strane, novinar nedeljnika "Vreme" Dejan Anastasijević, nije istog mišljenja kao Koštunica: “Oni možda neće uticati na svedoke sa svojim suđenjima u Hagu, ali moguće je da će uticati na neke svedoke u vezi s suđenjima u Beopgradu protiv pripadnika ‘crvenih beretki’, koje su, na kraju krajeva, njih dvojica i osnovali. Sa druge strane, protv Jovice Stanišića se pred domaćim sudom vodi bar jedan krivični postupak u vezi s eksplozijom u fabrici ‘Grmeč’, gde je on pokušavao da pravi neko raketno gorivo, pa je 11 ljudi poginulo u tom pokušaju. Njemu se do sada sudilo u odsustvu, a ovo je sada dobra prilika da domaće pravosuđe pita Stanišića o nekim stvarima koje su se dešavale dok je on bio na čelu službe", kaže Anastasijević. Ni on, kako kaže, ne može da razume zašto je Haški sud pustio Stanišića i Simatovića, a ne neke druge optuženike, dodajući da ne shvata ni logiku države Srbije, koja je otišla izvan standarda u pokušaju da u zemlju vrati njih dvojicu . " U slučaju nekih drugih građana Srbije nije, ni izbliza, ulagan toliki napor. Podsedtio bih da je ministar Stojković išao u Hag i čak se podrvgao vrlo neprijatnom postupku ispitivanja, da bi omogućio da se Stanišić i Simatović vrate. To nije učinjeno ni za Milutinovića ni za Ojdanića, ali ni za niz drugih ljudi. Iz tog razloga, izgleda da su Stanišić i Simatović poztrebni ovoj Vladi", kaže Anastasijević.

Ministar pravde u Vladi Srbije Zoran Stojković, izjavio je da privremeno puštanje na slobodu Jovice Stanišića i Franka Simatovića iz pritvora Haškog tribunala predstavlja "potvrdu ispravnosti politike Vlade Srbije". Ministar je naglasio da dobrovoljna predaja znači da država može garancijama da obezbedi mogućnost puštanja optuženih na slobodu do početka suđenja ili, pak, da im se sudi u zemlji.

Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović kaže da očekuje da će privremeno oslobađanje bivših čelnika Državne bezbednosti biti ohrabrenje ostalim optuženicima da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu. "To je znak da se Haški tribunal pridržava statuta, da se rukovodi isključivo svojim uverenjima i trebalo bi da predstavlja ohrabrenje za sve one koji su optuženi za ratne zločine da se dobrovoljno predaju tom sudu", rekao je Petrović agenciji Beta.