Uloga Kremlja u trovanju ipak tajna

Istraga u Velikoj Britaniji o smrti bivšeg ruskog špijuna i disidenta Aleksandra Litvinjenka dospela je tako na rub propasti.

Islednik Robert Oven izjavio je sinoć da je delimično prihvatio zahtev britanskog Ministarstva spoljnih poslova da dokazi vezani za navodnu ulogu ruske države u ubistvu ostanu u tajnosti.

Litvinjenkova udovica Marina izrazila je zgroženost njegovom odlukom i optužila London da je sklopio "politički dogovor" s Moskvom, zarad poboljšanja bilateralnih odnosa koji su zahladneli posle ubistva njenog supruga, nekadašnjeg ruskog špijuna, preneo je AFP.

Njeni advokati naveli su u saopštenju da je cilj islednikove odluke bio da "zaštiti odgovorne za ubistvo britanskog državljanina na ulicama Londona i da dozvoli ruskoj vladi da se sakrije iza navoda o tajnosti, što joj je omogućio (šef britanske diplomatije) Vilijem Hejg, uz podršku premijera Dejvida Kamerona", izvestio je BBC.

Oven je, međutim, nagovestio da bi, umesto sadašnje istrage, mogla biti sprovedena javna istraga, u kojoj bi dokazi vezani za eventualnu odgovornost Moskve "mogli biti uzeti u obzir", i dodao da bi voleo da čuje mišljenje Litvinjenkove udovice i sina o toj ideji.

Britanski zakon pravi razliku između istrage i javne istrage, u okviru koje osetljivi dokazi mogu biti razmotreni iza zatvorenih vrata.

Litvinjenko (43) umro je sporom i bolnom smrću pošto je 2006. otrovan radioaktivnim polonijumom-210, koji mu je sipan u čaj u jednom londonskom hotelu.

Veruje se da je taj bivši agent ruske Federalne službe bezbednosti, u vreme kada je ubijen radio za britansku tajnu služvu MI6 i da je ubijen po nalogu Kremlja.

Britanska policija je izdala nalog za hapšenje dvojice ruskih državljana - Andreja Lugovoja i Dmitrija Kovtuna, ali Moskva je odbila da ih izruči.

Zbog slučaja Litvinjenko, odnosi Rusije i Britanije drastično su zahladneli i tek nedavno su počeli da otopljavaju.