"Zločinci da ne budu breme svima"

Oni su dodali i da svi zločinci moraju da se otkriju da ne bi ostali kao breme budućim generacijama.

Srbija je na skupštini, koja se održava u zgradi Ujedinjenih nacija, organizovala prateći događaj na temu "Upotreba nacionalnih iskustava u izgradnji komplementarnih kapaciteta: Primeri iz Srbije".

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen je rekao da je Srbiji bilo potrebno 17 godina da izruči sve osumnjičene Haškom tribunalu, i da to nije učinjeno samo zbog međunarodnih obaveza, već i zbog građana Srbije i pomirenja u regionu.

"Nismo smeli da počinimo grešku kao posle Drugog svetskog rata, kada je bilo zločina komunističkog režima, ali se o tome ćutalo, pod parolom 'hajde da ne govorimo o tome'. Zato je potrebno da se sada sve otkrije, zbog pomirenja", istakao je Homen.

On je naveo da je bilo nemoguće zamisliti pre 10 ili 15 godina da se razgovara sa Hrvatskom o procesuiranju ratnih zločina, a sada se potpisuju sporazumi o izručenju optuženih.

"To je pitanje poverenja", dodao je državni sekretar Homen.

On je istakao da su predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović, poslali jasne poruke o pomirenju, ocenivši da "ako postoje jasne poruke lidera, mnogo je lakše drugim institucijama da sarađuju". Homen je kazao i da su suđenja optuženima za ratne zločine pred domaćim sudovima možda i važnija od suđenja u Hagu, jer će pokazati kakve kapacitete imaju domaći sudovi pred srpskom i međunarodnom javnošću.

On je kazao da se stav javnosti u Srbiji polako menja, da se i sada veliki broj ljudi protivi saradnji sa Haškim sudom, ali prihvataju to kao nešto neminovno.

"Smatram da je zbog pomirenja potrebno i više od toga", zaključio je Homen.

Državni tužilac Zagorka Dolovac je takođe istakla značaj pomirenja, rekavši da i kao profesionalac i kao građanin Srbije "ne želi da bude pod senkom ratnih generala iz devedesetih".

"Oni moraju da ostanu u devedesetim. Nove generacije ne smeju da snose posledice zbog njih", rekla je Dolovac.

Ona je objasnila da sa profesionalne strane problem za tužilaštvo može da predstavlja činjenica da su se zločini dogodili pre mnogo vremena, i da je jako teško danas doći do materijalnih dokaza.

Sa njom se složio i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić ukazavši da je mnogo svedoka umrlo i da mnogi nisu smeli, ili nisu želeli da svedoče.

Majić je rekao da do 2003. godine u Srbiji nije procesuirano mnogo slučajeva, zbog nedostatka političke volje i podrške javnosti, ali da je danas situacija potpuno drugačija, jer su u međuvremenu osnovani pravosudni organi, a postoji i politička podrška za rešavanje pitanja ratnih zločina.

Sudija je izneo podatak da je za ratne zločine u Srbiji osuđeno 52-oje ljudi na ukupno 683 godine zatvora, dok je desetoro oslobođeno.

Na skupu je govorio i Frederik Svinen, politički savetnik glavnog tužioca Haškog tribunal Serža Bramerca, koji je rekao da očekuje da suđenja Ratku Mladiću, Goranu Hadžiću i Radovanu Karadžiću budu gotova tokom 2013. godine, ocenivši da je napravljen ogroman napredak u saradnji država u regionu sa sudom od njegovog osnivanja. "Uslovi koje su postavljali SAD i EU su pomogli da se svi begunci uhvate, i to su bili politički faktori koji su uticali na saradnju", dodao je Svinen.

On je pohvalio rad nevladinih organizacija, po pitanju rešavanja ratnih zločina, dodavši da je sada glavni fokus Haškog tribunala na nastavku podrške nacionalnim institucijama u regionu u procesuiranju osumnjičenih.

"Mnogi sa nižeg i srednjeg nivoa su i dalje van domašaja pravde i tu će Haški tribunal pomoći nacionanim zakonodavstvima", naglasio je Svinen.
Današnjoj prezentaciji iskustava Srbije, u UN u Njujorku, u suočavanju sa ratnim zločinima i procesuiranju optuženih, prisustvovali su diplomatski predstavnici više država, aktivisti nevladinih organizacija i predstavnici pravosudnih institucija.