Čačak: Jak vetar čupao drveće

To selo je posle nedavnih poplava zadesila nova nepogoda, koja će za većinu meštana biti i kraj ovogodišnje poljoprivredne sezone.

U selu Katrga pored Zapadne Morave živi se uglavnom od povrtarstva i ratarenja. Ulaganja neće uspeti da nadoknade. jer osiguranje u većini slučajeva niko i nema.

Katrgu nije zaobišla ni nova nepogoda. Taman kada su očlekivali da narednih petnaestak dana ubiraju plodove svog mukotrpnog rada stigao je grad. Bilo je dovoljno oko 30 minuta da oko 400 hektara obradive zemlje u punom rodu postane prava pustoš iza nevremena koje je zadesilo ovo bogato selo u ranim jutarnjim satima.

Grad veličine oraha praćen vetrom je uništio sve pred sobom. Milivoje Pavić, ovdašnji meštanin gotovo kroz suze kaže da je ovo slika nebrige. Steže grčevito nažuljale ruke kao da se brani od nove nesreće: "Sve ovo moglo da se izbegne. Šta da ti kažem, nisu pucali. Grmelo samo sa neba!. Kome da se žalimo. Ma niko nije došao ni da nas obiđe. Koji seljak, koja država? Sve propalo!"

Ulaganja u ovu proizvodnju nisu mala, no mnogo je veća šteta jer od plodova, bar dobra većina, neće ništa ni ubrati. Vladan Gavrilović se bavi proizvodnjom bostana. Uložio je, bez svog rada i mehanizacije oko hiljadu evra, računao da zaradi, jer prošle godine je od bostana imao solidan prihod.

"Ma nema ništa, sve očukano. Očekivao sam oko 5 tona sa ove parcele od hektara… Nema ništa, samo da razorem… tuga. Ovi, mislim da nisu ni gađali. Ma sastavilo nebo i zemlju. Kad je svanilo imali smo šta i da vidimo", navodi Gavrilović.

Ništa bolje nisu prošli ni ratari, mada je kukuruz u punoj snazi, moguće da će nešto i da se izvuče, ako ništa drugo, bar za silažu. Miroslav Nikolić na jednoj od parcela nedavno zasadio kupus, gotovo hektar, no ove godine ga neće ni prodavati a ni jesti.

"Ne znam šta dalje. Da novi zasad zasnujem, kasno. Pa i ovo me koštalo, rasada, sadnja, obrada, prskanje. Juče sam ga isprskao bio kao bulka. Nisam osigurao. Malo ko da je to i radio, a dolazili ljudi da nas lepo upozore", kaže Nikolić.

Braća Milikići, Miloš i Vladan, već godinama važe za priznatije povrtare. Malo je onih koji se bave prodajom i kupovinom parike, da za njih nisu čuli. Buketna babura, možda se malo i povrati.

"Sutra ćemo da isprskamo bakrom, pa ako nešto pretekne, dobro jes. Ali se ne nadamo nečemu. Ako izvučemo i dvadeset posto biće dobro. Od šilje i ove konzumne nema ništa!", kažu oni.

Izbacuju uz pomoć komšija iz špalira na desetine kilograma parike. Bezmalo svaka isčukana. Ukoliko sura ogreje, kažu,sve će da istrune. Na vrhovima nema ni novih cvetova. Samo stoji pravac povijanja, kako je jačina vetra i grada ostavila svoj trag i prelepi buketi punog poda..

Na lokalnom putu kroz selo, granje i lišće. Jasen polomljen. Ljubivoje Jovanović živi na pedesetak metara od ovog gorostasnog drveta starijeg od jednog veka .

"Bilo je strašno. Ne pamtim za svoj vek da sam doživeo nešto ovako. Bilo je i ranije nevremena. Pa tri puta nas ove godine plavilo. Grmelo je i sevalo i odjednom se prolomilo. Sva nam se stakla na kući ustresla, ma i kuća se tresla. Trajalo tako jedno pola sata…Ima šta i da vidimo. Jasen kao da ga granata raznela", kaže Jovanović.

Da li će, kada i kako naši sagovornici ali i njih još tridesetak, uspeti da nadoknade štetu, ostaje na graskoj vlasti Čačka jer većina ovih uzornih poljoprivrednika nije bila osigurana. Ove godine mnoga sela u Srbiji se suočavaju sa istim problemima. Jedan će pod hitno, morati da reši država, jer čemu raketne lansirne rampe, ako iz njih ne dejstvuju rakete. Šteta, koju će neko ovim seljacima morati na kraju da plati, biće cenovno veća, od lošeg dejstva protivgradne osbrane. Drugi problem će morati da reše sami poljoprivrednici. Najveći rizik, jeste biti neosiguran. Neko će postaviti i pitanje od čega da ćive do narednog roda, pod uslovom da ne bude opet grada?