Bezbednosni sporazum sa NATO-om

Sprozumom se reguliše razmena poverljivih informacija između Srbije i Severnoatlanske alijanse. Sporazum na koji su u Briselu stavili potpis ministar odbrane Dragan Šutanovac i generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Shefer, stupa na snagu odmah. U Sporazumu se navodi da je republika Srbija kooopreativna partnerska država.

“Sporazum je potpisan na osnovu postignute saglasnosti da se vrše konsultacije o političkim i bezbednosnim pitanjima, kao i da se proširi i intenzivira politička i vojna saradnja širom Evrope. Uspešna saradnja u ovim oblastima podrazumeva razmenu osetljivih i poverljivih informacija“, navodi se u tom dokumentu.

Sporazum ne obavezuje strane potpisnice da razmenjuju informacije, već utvrđuje načine zaštite, u slučajevima kada do razmene podataka dođe.

“Ovaj sporazum treba da omogući da mi kroz Partnerstvo za mir sarađujemo ne samo na političkom, već i na operativnom nivou, kao što sam sporazum govori znači da smo dužni da informacije koje dobijamo na određen način“, kazao je ministar odbrane.

“Važno je reći da smo danas imali sastanak sa svim članicama NATO-zemalja koje su ovde prisutne, da je veliko zadovoljstvo i u okviru Partnerstva za mir i NATO-a time što smo danas potpisali i da ćemo na državnom i vojnom nivou imati saradnju koja će biti mnogo bolja u budućem vremenu", rekao je Šutanovac.

Prehodna Vlada, s Vojislavom Koštunicom na čelu , protivila se potpisivanju ovog sporazuma. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je sporazum više tehnička stavar i da ne ugoražava odluku Srbije o vojnoj neutralnosti.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš, takođe je izjavio da je u pitanju tehnički sporazum.

“Potpisivanje tzv. Bezbednosnog sporazuma ustvari je samo materijalizacija opredeljenja iz prezentacionog dokumenta koji je Srbija predala u Brisel prošle godine“, kaže Ponoš.

“Bezbednosni sporazum je tehnički sporazum koji omogućava sprovođenje opredeljenja iz prezentacionog dokumenta u kome piše da ćemo biti punopravan i aktivan član u programu Partnerstvo za mir. Ni manje ni više od toga“, objasnio je načelnik generalštaba Voske Srbije.

Tekst tog sporazuma je tipski i do sada ga je potpisalo više od 90 država i međunarodnih organizacija. Odluku o potpisivanju Sporazuma Vlada Srbije je donela julu ove godine.

Šta donosi Sporazum

Sporazum o bezbednosti informacija predviđa da će svaka potpisnica štititi i čuvati informacije i materijal koji pripadaju drugoj strani.

Kako prenosi Fonet, odredbama sporazuma Srbija i NATO su se obavezali da će učiniti sve što je potrebno da obezbede da takve informacije i materijal, ukoliko su poverljivi, zadrže onaj stepen poverljivosti koji je odredila ona strana od koje te informacije i materijal potiču, kao i da će čuvati takve informacije i materijal u skladu sa dogovorenim zajedničkim stadardima.

Obaveza je i da se razmenjene informacije i materijal neće koristiti u druge svrhe osim onih navedenih u okvirima pojedinačnih programa, kao i odluka i rezolucija koje se na te programe odnose i da ih neće otkrivati trećoj strani bez saglasnosti strane od koje one potiču.

Potpisivanjem sporazuma Vlada Srbije prihvatila je obavezu da svi njeni državljani, koji u toku obavljanja službenih dužnosti zahtevaju ili mogu imati pristup informacijama ili materijalu razmenjenom u okviru aktivnosti saradnje odobrenih od NATO-a, budu podvrgnuti odgovarajućoj bezbednosnoj proveri pre nego što im se odobri pristup takvim dokumentima.

Postupci bezbednosne provere biće osmišljeni tako da se utvrdi da li pojedinac, uzimajući u obzir njegovu lojalnost i pouzdanost, može imati pristup poverljivoj informaciji bez opasnosti po njenu bezbednost.

Kancelarija NATO-a za bezbednost (NOS), pod upravom i u ime generalnog sekretara i predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a, postupajući u ime i po ovlašćenju Severnoatlantskog saveta i Vojnog komiteta NATO-a, odgovorna je za bezbednosne sporazume o zaštiti poverljivih informacija razmenjenih u okviru aktivnosti saradnje koje odobri Severnoatlantski savet.

Član četiri sporazuma obavezuje Vladu Srbije da obavesti NOS o tome koja bezbednosna instanca u zemlji ima slična ovlašćenja.

Biće izrađeni i posebni administrativni aranžmani koji će obuhvatati standarde recipročne bezbednosne zaštite informacija koje će se razmenjivati, kao i načine ostvarivanja veze između tela za bezbednost u Srbiji i NOS.

Pre razmene bilo kakvih poverljivih informacija između Vlade Srbije i NATO-a, nadležna tela za bezbednost će međusobno utvrditi, "na obostrano zadovoljstvo", da je strana primalac spremna da informacije koje dobija zaštiti u skladu sa zahtevima strane od koje potiču, stoji u poslednjem, petom članu Sporazuma o bezbednosti informacija.

Kritike zbog obuke kosovskih snaga

Ministar Šutanovac izjavio je kaže da je na sastanku s ambasadorima NATO-a i generalnim sekretarom Japom De Hop Sheferom izneo "ozbiljne zamerke" zbog odluke te vojne alijanse o učešću u obuci Kosovskih bezbednosnih snaga.

Šutanovac je izjavio da su odnosi Kfora i Vojske Srbije na "tehničkom nivou zadovoljavajući", ali da na "na političkom nivou ti odnosi nisu zadovoljavajući, iz prostog razloga što Kfor nije trebalo da učestvuje u formiranju Kosovskih bezbednosnih snaga".

"Smatramo da na Kosovu treba pre svega da se formiraju snage koje će se boriti protiv organizovanog kriminala koji ima transnacionalnu notu", rekao je srpski ministar odbrane.

“Ovaj put nije pravi put. Ja sam danas u svom izlaganju naglasio da pored toga što nećemo priznati nezavisno Kosovo, stavljamo ozbiljnu zamerku NATO-u i Kforu što rade nešto što je u suprotnosti i sa rezolucijom 1244 i sa našim zajedničkim interesima“, naglasio je Šutanovac.