Dobar rod pšenice, niže cene otkupa

Nedelju dana pred početak žetve još se spekuliše time kolika će biti otkupna cena, a srpski poljoprivrednici već pozivaju državu da reaguje. Mada je u februaru ovogodišnji rod pre žetve kupovan i po 19 dinara, mlinari sada nude svega 15 dinara. Poljoprivrednici tvrde da sa 15 dinara i prosečnim prinosom od 4,5 tone mogu samo da isplate svoje troškove.

"Cena koju su ponudili mlinovi je premala, potrebno je da pšenica košta bar 18 dinara", kaže jedan poljoprivrednik iz Vrbasa.

Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević rekao da će očekivani ovogodišnji rod pšenice od 1,8 do 1,9 miliona tona biti dovoljan za domaće tržište i izvoz. "Pšenica je ove godine posejana na oko 462.000 hektara, a očekuje se prosečen prinos od oko 3,8 tona po hektaru", kazao je Milosavljević.

Milosavljević je naveo da bi uz ovogodišnju žetvu i 280.000 tona pšenice koja je u rezervama trebalo da preostano oko 500.000 tona pšenice za izvoz, ali je dodao da je trenutna cena od oko 20 dinara za kilogram pšenice u Srbiji, viša nego u okolnim zemljama.

Bilo bi dobro da poljoprivrednici ove jeseni pšenicom zaseju veće površine, kazao je Milosavljević, dodajući da bi uz veću primenu agrotehničkih mera prinosi u Srbiji mogli lako da se povećaju na više od četiri tone po hektaru.

Ministar je dodao da Srbija, ipak, zaostaje u proizvodnji pšenice za drugim zemljama u Evropi, gde je prosečan prinos, od šest do 6,5 tona pšenice po hektaru.

Naveo je i da je zabrana izvoza žitarica, uvedena prošle godine zbog smanjenih prinosa, bila iznuđena, ali da je umirujuće delovala na pritiske za povećanje cene hleba i drugih poljprivrednih proizvoda. "Poskupljenja hrane bi bila još veća da nije bilo zabrane izvoza", ocenio je Milosavljević.

Kako je naveo, Ministarstvo poljoprivrede će u narednih nekoliko dana početi isplatu bespovratne pomoći za pomoć razvoja zemljoradničkih zadruga u Srbiji, koja će iznositi do pet miliona po zadruzi. Pomoć će dobiti 155 od ukupno 2.000 zemljoradničkih zadruga. Pšenica na berzi u Parizu košta nešto iznad 16 dinara po kilogramu, u Mađarskoj iznad 13 dinara. Za razliku od ministra, analitičari tvrde da će Srbija ove godine jedva imati pšenice za sopstvene potrebe, tako da će niske cene u inostranstvu dodatno oboriti otkupne cene.

Institucija koja bi trebalo da utiče na tržišna kretanja su robne rezerve. Ako bi robne rezerve sada, u žetvi, otkupile određene količine, prehrambena sigurnost zemlje bi bila zagarantovana, a seljaci bi dobili dobru cenu za žito.

"10-15 mlinova određuje cenu pšenice u Srbiji, jedini drugi koji to može je država. Država mora da otkupi neke količine po 18 dinara", smatra Rafail Ruskovski.

Analitičari procenjuju da je vrlo verovatno da će posle žetve doći do pojeftinjenja brašna, ali je malo verovatno da će pojeftiniti hleb.