Na današnji dan, 13. april

Rođeni Katarina de Mediči, Džeferson, Todorović, Lukač, Haris, Beket, Njerere i Kasparov, umrli Godunov, Lafonten i Kutuzov, izašao prvi broj Pančevca, otkriven radijum, poginuo Arif, papa u Sarajevu

1519. Rođena francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II, od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu 1572. izvršen pokolj više hiljada protestanata, Bartolomejska noć.

1598. Francuski kralj Henri IV potpisao Nantski edikt, kojim se protestantima priznaju ista prava kao i katolicima. Edikt, koji su katolici neprijateljski primili, ukinuo Luj XIV, 18. oktobra 1685.

1605. Umro ruski car Boris Godunov. Njegov život inspirisao Aleksandra Puškina da napiše dramu "Boris Godunov", a Modesta Musorgskog da komponuje istoimenu operu.

1695. Umro francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten. Ogledao se u svim književnim rodovima, ali u istoriju književnosti ušao napisavši "Basne", objavljene u 12 knjiga. 1684. izabran za člana Francuske akademije.

1743. Rođen američki državnik i pravnik Tomas Džeferson, osnivač Demokratske stranke, treći predsednik SAD, od 1801. do 1809. Jedan od glavnih autora Deklaracije o nezavisnosti, usvojene 4. jula 1776. Za vreme njegovog predsedničkog mandata od Napoleona I kupljena Lujzijana, 1803.

1813. Umro slavni ruski vojskovođa Mihail Kutuzov. Kao vrhovni komandant ruske vojske zaslužan za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja "Rat i mir".

1832. Rođen srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio oko 300 portreta savremenika, među njima Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije.

1848. Sicilija proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.

1869. U Pančevu izašao prvi broj nedeljnika Pančevac. U tom listu objavljen prvi prevod Komunističkog manifesta na srpski. List više puta zabranjivan i obnavljan.

1885. Rođen mađarski filozof i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio ministar u vladi Imrea Nađa 1956, posle njegovog pada privremeno proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

1892. Rođen britanski maršal avijacije Artur Haris Bombaš, poznat po taktici tepih-bombardovanja koja je u Drugom svetskom ratu primenjena na Keln, Berlin i Dresden.

1898. Marija Kiri Sklodovska otkrila element koji je dobio naziv radijum. Tim otkrićem postavljeni temelji nauke o radioaktivnosti.

1906. U Dablinu rođen irski književnik Samjuel Beket. Uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik Teatra apsurda. 1969. dobio Nobelovu nagradu za književnost.

1919. Britanske trupe u Amrikaru masakrirale oko 380 Indusa, pristalica Mahatme Gandija, vođe pokreta za nezavisnost Indije.
1922. Rođen tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, jedan od lidera pokreta nesvrstanih i jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva, 1963.

1941. Rusija i Japan potpisali sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.

1945. Sovjetske trupe pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu oslobodile Beč.

1945. Teškim zapaljivim bombama vazduhoplovstvo SAD u Drugom svetskom ratu uništilo veliki deo Tokija.

1963. Rođen Gari Kasparov, ruski šahista. U 23. godini postao svetski šampion, najmlađi u istoriji šaha. Titulu preuzeo od zemljaka Anatolija Karpova.

1964. Američki filmski glumac Sidni Poatje dobio Oskara za film "Poljski ljiljani". Prvi crnac koji je dobio to filmsko priznanje.
1966. U udesu helikoptera poginuo predsednik Iraka Abdul Salam Arif.

1975. Vojnim pučem u Čadu zbačen, a potom ubijen, predsednik Fransoa Tombalbaje. Vlast preuzelo Vrhovno vojno veće, kojim je predsedavao Feliks Malum.

1975. Pripadnik hrišćanske milicije u predgrađu Bejruta ubio 22 Palestinca u autobusu. Taj napad smatra se početkom građanskog rata u Libanu.

1981. Novinarka Vašington posta Dženet Kuk dobila Pulicerovu nagradu za priču o osmogodišnjem narkomanu. Dva dana kasnije vratila nagradu, posle priznanja da je izmislila priču.

1990. Sovjetski Savez priznao odgovornost za masakr više hiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.

1995. Ukrajina pristala da do 2000. zatvori nuklearni reaktor u Černobilu koji je 1986. izazvao ogromno radioaktivno zagađenje.
1996. U Briselu završena donatorska konferencija za posleratnu Bosnu i Hercegovinu, na kojoj je obećano 1,23 milijardi dolara pomoći za obnovu zemlje.

1997. Posle dužeg odlaganja, papa Jovan Pavle II posetio Sarajevo. Duž puta kojim je trebalo da prođe njegova motorizovana kolona nađene postavljene mine.

1999. U državi Mičigen, SAD, Džek Kervorkian osuđen na 10 do 25 godina zatvora zbog pomoći Tomasu Jouku u samoubistvu, izvršenom godinu dana ranije i snimljenom na video kaseti.

2002. Stalni Arbitražni sud u Hagu doneo pravosnažnu odluku kojom je definisana 1.000 kilometara duga granica između Etiopije i Eritreje, čime je okončan sukob koji je kulminirao dvogodišnjim ratom te dve afričke zemlje.