Milica Delević: Dogovorom do Brisela

Ako ne sednemo za pregovarački sto, u opasnosti smo da se i druga pitanja rešavaju bez nas, da jednostranih poteza bude još, i da, samim tim, budu primenjena ona rešenja koja nam najmanje odgovaraju - kaže Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.

Beograd hoće da pregovara o prelazima Jarinje i Brnjak, a za Prištinu i Brisel to je završena priča. Šta konkretno znači preporuka EK da se pregovori nastave, do kakvih dogovora moramo doći?

Evropska komisija ne traži određeno rešenje, traži ono koje rešava problem. Na nama je da učešćem za stolom pokušamo da izborimo modalitet rešenja koji na najbolji način štiti naše interese i do kojeg je moguće doći u postojećim okolnostima. A pitanja slobode protoka robe, ljudi, sprečavanja kriminala i korupcije morali bismo da rešavamo i da to ne traži EU.

Od Beograda i Prištine se traži da potpišu sporazum o energetskoj zajednici, treba rešiti funkcionisanje pravosudnog sistema na Kosovu i ukinuti "paralelne strukture vlasti". Ova tri uslova, ipak, zadiru u status pokrajine...

Preporuke EK nisu tako formulisane. One zahtevaju primenu sporazuma o energetskoj zajednici u jugoistočnoj Evropi, koji je potpisan još 2005. godine. Takođe, preporuke ne pominju paralelne strukture vlasti, već se traži podrška da Euleks može da vrši svoj mandat na celoj teritoriji.

Očekujete li da će Srbija 9. decembra dobiti status kandidata i datum za pregovore? Šta ukoliko ne dobijemo ni jedno ni drugo?

Komisija je, uvažavajući ono što je u Srbiji urađeno u prethodnom periodu, dala preporuku da Savet EU odobri status kandidata, kao i početak pregovora, kada bude ostvaren značajan napredak u pogledu onoga što je Komisija definisala kao ključni prioritet - normalizacija odnosa Beograda i Prištine u skladu sa kriterijumima procesa stabilizacije i pridruživanja. Zemlje članice moraju jednoglasno da donesu odluku, a za njih će biti od presudne važnosti nastavak dijaloga i primena do sada dogovorenog. Zato je najvažnije razmišljati o tome kako da se do toga dođe, a ne šta će biti ako se ne desi. Šta je, osim kosovskog uslova, ostalo da se ispuni?

Komisija je stala na stanovište da je ono što je urađeno dovoljno da se ide dalje. To ne znači da je situacija idealna, niti da je vreme za odmor. Iako eksplicitnih uslova nema, nastavak rada na reformama, dovršavanje reforme pravosuđa, nastavak borbe protiv korupcije, praćenje donošenja novih zakona, sve će to biti u fokusu i EK i zemalja članica do 9. decembra.

Mogu li nam Mađarska, s kojom imamo problem oko restitucije, Bugarska, sa kojom se sporimo oko crkve, Litvanija, sa kojom imamo nesporazum zbog privatizacije BIP, spustiti rampu na putu ka EU?

Za svaku odluku o napretku u procesu proširenja potrebna je saglasnost članica. Na tom putu, videli smo to često u prošlosti, biće svakako pitanja na kojima će insistirati pojedine članice. Na kraju, tako funkcioniše proces i unutar EU. Ali kao što teče proces ratifikacije SSP, što su do sada učinile 22 članice, tako verujem da će biti i sa sledećim koracima u evropskoj integraciji Srbije.

Koliko je novca do sada Srbija povukla od EU kroz razne programe, a koliko nas još čeka ukoliko odemo korak dalje ka Briselu?

Od 2000. godine Srbija je kroz različite programe dobila više od dve milijarde evra iz Evropske unije. Ako se uračunaju sredstva i iz pojedinih evropskih zemalja, pre svega Nemačke, ova brojka ide na preko tri milijarde. U budžetu EU za period od 2014. do 2020. godine predviđeno je 12,5 milijardi evra za zemlje zapadnog Balkana. Tu su i ona sredstva koja će biti namenjena Srbiji, u zavisnosti od napretka na putu evropskih integracija. Kako komentarišete pad podrške evropskom putu Srbije ka EU, koji je najniži u poslednjih deset godina?

Idealizma, koga je na početku bilo možda i previše, sada više nema, i građani mnogo racionalnije posmatraju proces. Čini im se da se taj evropski put, koji su smatrali, pre svega, garantom boljeg i uređenijeg života, pretvorio u visokopolitičku priču i time ih udaljio od svakodnevnih životnih tema. Umorili su se od mnogih obećanja, ne dopada im se uvek ono što čuju ni odavde, ni iz EU. Takođe, kriza s kojom se suočava EU tera ih da se pitaju koliko će se ova organizacija promeniti, i na koji način, pre nego što mi uđemo u članstvo. Ali su veoma racionalni - izuzetno visok procenat podržava reforme koje traži EU.