Lopta je na srpskoj strani

"Lopta je na srpskoj strani", istakao je u intervjuu portalu EuractivSrbija i agenciji Beta, evropski komesar za proširenje koji će u utorak doputovati u Beograd na razgovore s visokim srpskim zvaničnicima.

File je objasnio da vlasti u Beogradu zato do kraja godine moraju ispuniti nužne uslove navedene u godišnjem izveštaju Evropske komisije, tako da EK u Briselu izradi povoljno "Mišljenje" i Savetu ministara preporuči davanje Srbiji statusa kandidata za članstvo u EU i da se ujedno, kako je nagovestio, možda utvrdi i datum početka pristupnih pregovora s Beogradom.

Na pitanje da li je utemeljen određeni optimizam s kojim srpske vlasti govore o mogućnosti da u decembru Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, File je u razgovoru s dopisnikom Bete u Briselu Draganom Blagojevićem, istakao da "oni (Srbi) mogu računati da ćemo mi biti što je više moguće od pomoći da ostvare tu ambiciju".

"Da, to je moguće i ja želim da se to i dogodi, a da li je to u mojim rukama, odgovor je 'Ne' i lopta je u potpunosti u srpskim rukama", predočio je File.

"Ali smatram da je najvažnije da se ima na umu pozitivan stav u Srbiji".

"Ja delim to osećanje", istakao je evropski komesar," i 2010. je bila važna godina za Srbiju i evropske težnje i odnose Srbije i EU, a godina 2011. obećava još više".

"Ova 2011. je godina velikih mogućnosti i reč je o stvaranju novog zamaha u procesu proširivanja (EU), ne samo za Srbiju, već i za ceo region. Srbija igra važnu ulogu".

"Tako da sam ja veoma srećan što vidim veoma oduševljeno i odgovorno držanje vlade, vlasti ostalih ključnih igrača u Srbiji".

"Ako se oni uhvate u koštac sa svim onim pitanjima, na koje smo mi ukazali u 'Mišljenju' i 'izveštaju o napretku'(o Srbiji), to će onda Srbiju dovesti do kvalitativno više ravni u procesu proširivanja".

"To bi", naglasio je File, "bila najpre dobra vest za građane Srbije, jer bi oni bili ti koji bi od toga imali najviše koristi, a bila bi to dobra vest i za ceo region. Tako da, kad je u pitanju ta težnja, koju ja delim kao komesar, učiniću sve u svojoj moći da se ta želja ostvari".

Zamoljen da razjasni do koje mere će izveštaj tužioca Haškog suda Serža Bramerca uticati na konačnu ocenu EK u prilog davanja Srbiji kandidature za članstvo u EU i može li Savet ministara EU to odobriti ako Srbija dokaže da sve čini za hapšenja dva preostala haška begunca, iako još nema rezultata, evropski komesar je napomenuo da "najpre ne bih hteo da razmatram ono što počinje sa 'ako', ali hteo bih da naglasim da je puna saradnja s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju veoma važan zahtev međunarodne zajednice i, čak još više, članica EU".

"To je obaveza koja proističe iz obaveza sadržanih u Sporazumu o stabilizaciji I pridruživanju (Srbija-EU). Države članice EU su u oktobru, kad su od EK zatražile da pripremi 'Mišljenje', podvukle to pitanje kao istinski veoma značajno, i to političko pitanje. A bitno je da vlasti u Srbiji shvate kolika će pažnja biti posvećena Bramercovom izveštaju o tome".

I, dodao je File, "Bramerc je u poslednjem izveštaju ukazao na niz načina na koje srpske vlasti mogu i moraju da još više razrade i usredsrede napore kako bi preostali haški begunci, Mladić i Hadžić, bili izvedeni pred pravdu. I veoma se nadam da vlasti (Srbije) neće biti sklone da samo čuju, već da primene te preporuke".

Na pitanje na kojim je područjima Srbija ostvarila izuzetan napredak u reformama, a šta je još manjkavo, komesar za proširenje je rekao: "Dozvolite mi da to ovako objasnim. Mi smo sad usred pripreme 'Mišljenja' o Srbiji. Srpskim kolegama smo poslali na hiljade pitanja i krajem januara smo dobili odgovore. Sad je u toku postupak analiziranja, ocene tih odgovora, mi ćemo uputiti dodatna pitanja, uputićemo dodatne timove".

"A sve to treba da dovede do tačne procene suštine sadržanog u vašim pitanjima. Ja sam posebno zadovoljan stavom vlasti i drugih činilaca u tom procesu, kvalitetom vaših odgovora, veoma kratkim vremenom u kojom su izrađeni, ozbiljnom predanošću, profesionalizmom ljudi, uz podršku predsednika Tadića, premijera i njegovih ljudi, potpuno posvećenih evropskom programu".

"A to su", ukazao je File, "veoma važne poruke ne samo za EK, već i za članice EU, o ozbiljnosti srpskog stava oko evropske perspektive".

Odgovarajući na pitanje hoće li kandidatski status Srbiji doneti i bolju saradnju, veće fondove EU i boljitak za građane Srbije, File je napomenuo da, "mada postoje, iako ograničene, tehničke i finansijske implikacije, to će teško imati neke neposredni upliv za građane".

"Mislim da je pošteno da se to kaže. Status kandidata za članstvo ima prevashodno politički značaj, to je priznanje za ostvareni napredak. A naravno da je to veoma važna ocena koju ozbiljno primaju na znanje ne samo članice EU, već i druge zemlje, kao I međunarodne finansijske ustanove, međunarodni biznis i investitori. I, svakako, kad se procenjuje rizik od ulaganja, to da li će se ulagati u zemlju koja jeste, ili koja nije kandidat za članstvo u EU, itekako ima težinu".

Komesar za proširenje je objasnio da "kandidatski satus sam po sebi u normalnim okolnostima treba da znači i početak procesa pristupanja za neku zemlju. Jedino ako I dalje stoje neki programi ili domaći zadaci koji nisu obavljeni, da članice EU, na temelju preporuka EK, odobre status kandidata, a onda, saglasno postavljenim uslovima, razmatrajući druge nužne prioritete, tek kasnije zemlje članice odluče o početku pregovora".

"Ja se veoma nadam", posebno je podvukao File, "da, u slučaju Srbije, nećemo videti potrebu da napravimo razliku između statusa kandidata, na jednoj strani, i početka pristupnih pregovora, na drugoj strani, a, kako sam rekao, lopta je na srpskoj strani. I oni (Srbi) mogu računati da ćemo mi biti što je više moguće od pomoći da ostvare tu ambiciju".

Ukoliko Srbija, usledilo je pitanje EuractivaSrbija i Bete, ostvari istinski napredak u rešavanju nekih ekonomskih i socijalnih problema, kako bi to uticalo i na potencijalne investitore u smislu garantije da je Srbija došla bliže evropskim standardima.

Imajući u vidu da je u Srbiji ključni problem veoma teška ekonomska i socijalna situacija, a investicije su apsolutno ključno pitanje, a bez investicija nema mogućnosti da se ide napred.

"Ja sam bio jedan od prvih", glasio je odgovor evropskog komesara za proširivanje, "koji su shvatili da je ceo Zapadni Balkan pogođen ekonomskom i finansijskom krizom i jasno mi je kako mukotrpno to doživljavaju srpski građani, kroz račune za grejanje, suočeni s nezaposlenošću, rastom cena hrane".

"A ono što je najvažnije, jeste istina da je dobra saradnja srpskih vlasti s Međunarodnim monetarnim fondom snažan signal poslovnim krugovima da su oni partner od poverenja koji se drži preuzetih obaveza".

"Drugo, sve ono što je vezano za proceš proširivanja, odnosno da Srbija dobije kandidatski status, datum početka pristupnih pregovora, da jednostavno nastavi da postepeno s usvajanjem standarda i načela EU, taj proces time vodi sve bliže EU I uvećava njenu privlačnost za međunarodne investitore".

"A mi se u našem radu jako trudimo da ne budemo jako okrenuti nekim birokratskim pristupima proširivanja. Mi razumemo, a mnogo vremena smo proveli raspravljajući o tome s predsednikom (Srbije, Borisom) Tadićem prošle godine, da taj proces mora biti tako usmeren da mi ne obećavamo dodate vrednosti i koristi tek na kraju procesa kroz više godina, a u međuvremenu samo teškoće, već i neke opipljive rezltate na putu ulaska u EU", posebno je naglasio File.

Odgovarajući na pitanje kako gleda na dijalog Beograd-Priština i neke optimističke izjave iz obe delegacije posle prve runde, komesar zadužen za politiku ulaska novih članica u EU je istakao da "deli takve ocene". "Mislim", naveo je File, "da imamo ono što mogu nazvati pravnim okvirom-rezoluciju Generalne skupštine UN sa 28 potpisnika, koautora. Imamo delujuće i konstruktivne partnere, Beograd i Prištinu, i zaista smo imali prvi susret koji je bio pragmatičan".

"Imam osećaj da ćemo u dogledno vreme videti i prve opipljive korake, a važno je da to nije samo rasprava radi rasprave, nego da bude i opipljive koristi za građane koji žive na tom području. Niz je pitanja koja otežavaju njihov život i ja se jako nadam da će dobar početak moći da dovede i do opipljive koristi za ljude".

File je zamoljen da kaže da li smatra ostvarivim predlog potpredsednika srpske vlade Božidara Đelića, o čemu su već razgovarali i neki komesari u EK, da se sredstva iz fonda EU za podršku reformama u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU doznačuju ranije, kako bi upravo te zemlje mogle da se blagovremeno I brže nego sada pripreme institucionalno, politički i strukturnim reformama za ulazak u zahtevni poreda i konkurenciju jedinstvenog tržišta EU, uz obavezu i da svoje budžete usaglase disciplini usaglašenoj unutar EU, kao i da se dobiju ograničene EU garantije za pozajmice kapitala.

File je potvrdio da se to razmatra i, dodao je, "mi to i otvoreno kažemo - ja sam u redovnom dijalogu s potpredsednikom vlade Đelićem i uvek sam pozdravljao nove zamisli, pristup koji unosi novinu".

"Mi veoma ozbiljno razmišljamo o tim stvarima. Na primer, ja se s Đelićem potpuno slažem o tome da sve dok neka zemlja ne postane kandidat za članstvo i krene u pregovore s EU, na raspolaganju ima relativno malu svotu novca, u poređenju sa strukturalnim fondovima koji su dostupni već prvog dana kad postane članica EU".

"A to je mnogo novca za čije korišćenje treba da se istinski pripreme kapaciteti državne uprave, što je krajnje teško za bilo koju od zemalja kandidata za članstvo. Zemlja koju najbolje poznajem, Češka, tu ima sopstvena iskustva".

"Da mi razmišljamo kako da pomognemo tim zemljama i kako da se one priključe EU, da se delotvornije pripreme, razmišljamo kako da naši finansijski instrumenti izgledaju u sklopu nove finansijske perspektive (EU), koju zovemo Višegodišnji finansijski okvir".

"Da", stavio je do znanja evropski komesar, "razmišljamo kako da unesemo novine u finansiranje, razmišljamo kako da pomognemo zemljama da se približe proseku EU i da poboljšaju životni standard svojih građana i pre nego što njihove zemlje postanu članice EU. I u tom smislu su zamisli (Božidara) Đelića veoma od koristi".

Zamoljen da oceni mogu li burni događaji na severu Afrike i širom arapskih zemalja odvući pažnju EU, pa i sredstva i energiju sa Zapadnom Balkana na druga područja, komesar File je uzvratio da "u tome nema nekog smisla i ne vidim da se to događa".

"Naša predanost Zapadnom Balkanu, evropskoj perspektivi regiona, predanost Srbiji neće biti ugroženi tim zbivanjima...iako ti događaji imaju istorijske razmere".

"Mislim da je važno istaći sledeće: ako se pogleda mapa Evrope, južno susedstvo je direktno, blisko susedstvo Zapadnog Balkana. EU o tome ozbiljno razmišlja, na sto stavlja dokumente s konceptima s novim pristupom južnom susedstvu i pomaže da to susedstvo postane demokratskije, da uspostavi politički pluralizam, ojača civilno društvo i obezbedi trajni ekonomski rast u koji će biti svi uključeni".

I, po rečima Filea, to treba da ima "neposredan, povoljan učinak na najbliže susedstvo EU, što će uskoro, nadam se, biti takođe Zapadni Balkan. Prema tome, ne, to se neće dogoditi i niko ne smera da dovede u pitanje naše opredeljenje za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana".

"Smatram da će, potrebno, naše aktivnije angažovanje istinski učiniti to susedstvo stabilnijim ne samo za EU, već i za Zapadni Balkan, a smatram da je budućnost Zapadnog Balkana u EU", ukazao je evropski komesar za proširenje Štefan File u zaključku intervjua portalu EuractivSrbija i agenciji Beta.