Blumberg: Umesto tenkova, rublja

Skoro sve istočnoevropske zemlje su odmah posle sloma Sovjetskog saveza, pre četvrt veka, pohrlile da udju u EU i NATO, ali sada neke od njih, pritisnute teškom privrednom krizom, rado pozajmljuju novac od Rusije koja je u tom regionu poslednjih godina ostvarila pravi ekonomski desanat.

Zapadni analitičari ističu, priznajući tu činjenicu, da je to logično kada se ima u vidu da Moskva raspolaže novcem kojim je u stanju da kupi bezmalo sve što poželi.

Blumberg u svom specijalnom izdanju Biznisvik konstatuje da zbog takve, nove, ekonomske realnosti, vodeći političari iz Mađarske, Slovačke i Češke, se otvoreno protive uvođenju oštrijih sankcija EU protriv Rusije, uprkos stalnim pretnjama nekih moćnih članica Unije da će se Moskva, zbog ukrajinske krize, suočiti sa vrlo jakim i neprijatnim embargom.

Bugarska je, doduše, pristala da zamrzne radove na gasovodu „Južni tok“, ali Austrija je istovremeno potpisala, prilikom nedavne posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beču, ugovor po kome se obavezuje da učestvuje u realizaciji tog projekta koji snažno podržava i njen sused - Mađarska, konstatuje američka agencija. Ona napominje da je Moskva „kupila“ lojalnost Budimpešte i novim kreditom za gradnju dva atomska reaktora, vrednim oko deset milijardi dolara, a odobrenim sa rokom povraćaja od 30 godina i po kamatnoj stopi nižoj od tržišnih.

Kada bude završen „Južni tok“ uticaj Rusije na istočnoevropske ekonomije, a to je tržište sa oko 140 miliona ljudi, dodatno će se povećati i teško je poverovati da će lideri pomenutih zemalja propustiti priliku da na duži rok osiguraju sopstvenu energetsku budućnost, tvrdi Otilija Dand ekspert kompanije „Teneo intelidžens“.

Dand, koja je konsultant za političke rizike, smatra da će političari Mađarske, Slovačke, Češke i nekih drugih zemalja tog regiona učiniti sve što je potrebno da „nacionalne interese stave ispred interesa EU“, a takvu situaciju Rusija koristi za sprovođenje politike u stilu „zavadi pa vladaj“. U ostvarenje te strategije „upregnute“ su i velike moskovske banke, navodi se dalje u analizi Blumberga.

Američka agencija kao dobar primer za takvu politiku Moskve navodi i skorašnju odluku najveće ruiske komercijalne banke „Sberbanke“ da hrvatskoj kompaniji „Agrokor“ odobri kredit od 820 miliona dolara i time joj omogući preuzmanje poznate slovenačke trgovačke marke „Merkator“. Zahvaljujući tome na Balkanu će se pojaviti novi regionalni lider u maloprodaji.

Ovaj izlet u agrarni sektor ipak ne znači da Rusija i dalje neće najveću pažnju posvetiti ulaganjima u energetiku istočne Evrope, navodi dalje Blumberg i podseća da je Moskva početkom ove godine najavila i ulaganje u vrednosti od 1,2 milijarde dolara u slovačku energetsku kompaniju koju će najverovatnije morati da proda sadašnji vlasnik italijsnki „Enel“.

Glavni izvršni direktor „Enela“ Frančesko Starače saopštio je da njegova kompanija razmatra prodaju svojih podružnica u Slovačkoj, jer je to najbrži put da prikupi svež kapital i reši tekuću nelikvidnost. Slovačka je, inače, zainteresovana da sa ruskim kapitlom dovrši još u sovjetsko vreme projektovnu atomsku elektranu „Moćovce“, piše štampa u Bratislavi.

„Pare rešavaju sve“, kratko je objasnio uzroke sadašnje ekonomske ekspanzije Rusije u Slovačkoj i nekim drugim istočnoevropskim zemljama Starače, dok glavni ekonomist londonske „Standard bank plc“ Timoti Eš konstatuje da je ekonomska i gepolitička ekspanzija Moskve u zemljama nekadašnjim satelitima bivšeg Sovjetskog saveza do sada bila uspešna.

Direktor Njujorškog univerziteta u Pragu Jirži Peha, koji je ranije bio i savetnik pokojnog predsednika Češke Vaclava Havela, upozorava da tri malene pribaltičke republike - Estonija, Letonija, i Litavianija, a takođe i Poljska, otvoreno zaziru od prodora ruskog kapitala i zagovaraju oštriji kurs EU prema Rusiji zbog ukrajinske krize.

Peha kaže da njegova i neke druge istočnoevropske zemlje, koje se zalažu za čvršće ekonomske veze sa Moskvom, u suštini sprovode „oportunističku politiku prema Rusiji u vreme ukrajinske krize“.

Sa takvom ocenom saglasna je i Otalija Dand. Ona napominje da u praksi Moskva to koristi tako što „investira milijarde dolara u neke od manjih članica EU i time kupuje njihovu lojalnost. To je apsolutno racionalna biznis odluka“, zaključuje svoje razmišljanje na ovu temu ekspert kompanije „Teneo intelidžens“.