Grčka će ispuniti fiskalni plan

"Odlučni smo da program stabilnosti i razvoja doslovno sprovedemo - na stabilan i uporan način. Prvi put se dešava da naša zemlja mora da učini mnogo toga za tako malo vremena. Ali, prvi put je da smo toliko odlučni", rekao je Papandreu.

Papandreu je rekao i da će Grčka proširiti odluku o zamrzavanju plata zaposlenima u javnom sektoru, u pokušaju da izvuče zemlju iz velike dužničke i budžetske krize. On je ranije izjavio da bi zaposlenima u javnom sektoru koji zarađuju više od dve hiljade evra mesečno trebalo zamrznuti plate, ali sada je to proširio na sve zaposlene u javnom sektoru.

On je najavio i povećanje taksi na gorivo, podizanje starosne granice za odlazak u penziju i ubrzano dovođenje u red poreskog sistema. "Ovo su napori da se zemlja zaustavi u padu niz liticu. Naša zemlja je u središtu jednog špekulativnog napada... Smatraju je slabom alkom evrozone", rekao je grčki premijer.

Papandreuova vlada namerava da rastući deficit Grčke obori sa procenjenih 12,7 odsto domaćeg bruto proizvoda iz prošle godine na dva odsto - do 2013. godine. Međutim, Papandreu se opire snažnom pritisku iz Evropske unije da drastično smanji troškove uključujući plate u javnim službama, kao što je to učinila Irska, koja je, kao i Grčka, u evrozoni.

Prema njegovim rečima, ovakve mere bi negativno uticale na kupovnu moć stanovništva i uticale na ekonomski rast u budućnosti. "Tokom sledeće tri godine, Grčka će ispraviti svoje greške. Ali, bez podrške ekonomskom rastu, fiskalna prilagodjavanja neće biti održiva", rekao je Papandreu.

Prethodno je Evropska unija najavila budnije nadgledanje onog što Atina radi i moguć zahtev za strogim korektivnim merama. Bojazni da Grčka neće biti u stanju da plati svoja dugovanja uzdrmale su Evropsku uniju (EU) i zajedničku valutu evro.

Evropska komisija je saopštila da će tražiti strože mere, poput uvođenja novih poreza i kresanja troškova ukoliko Grčka ne bude napredovala u držanju deficita pod kontrolom.

Plan mera budžetske štednje, koji je za rešavanje svoje nepovoljne finansijske situacije predlažila Grčka, jeste ambiciozan, ali se može realizovati, kaže komesar Evropske Unije za privredna i monetarna pitanja Hoakin Almunija.

Almunija je napomenuo da će Brisel pažljivo pratiti napredak grčkih reformi i da će, ukoliko to bude bilo neophodno, zahtevati i dopunske mere. "Na putu dostizanja tih ciljeva nećemo uvažiti nikakva kašnjenja. Uvek kada budemo uočili zakašnjenja... zahtevaćemo dodatne mere", rekao je on.

Grčkoj, kako ističu eksperti, predstoji teška bitka za smanjivanje budžetskog deficita, koji je premašio 12 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje. To je, kako se podseća, četvorostruko više od kriterijuma utvrđenih Mastrihtskim sporazumom, koji za članice evrozone predviđa maksimalnih tri odsto BDP-a minusa u državnoj kasi.