Srbin tvrdi: Pravim najjeftiniju struju na svetu

Učestvovao sam i u poslednjoj modernizaciji železničke signalizacije od Tovarnika do Đevđelije, projektovao hidraulične sisteme građevinskih mašina koje se koriste na kopovima uglja, tehnološke linije u proizvodnji opreme za naftne bušotine...

Kada sam otišao u penziju, nisam stao. Odlučio sam da napravim generator koji će proizvoditi najjeftiniju struju na svetu.

Ovako o svom najnovijem patentu priča Tomislav Cvetković, mašinski inženjer u penziji. Ukoliko se njegov izum sprovede u delo, Srbija bi mogla da postane jedan od najvećih izvoznika struje, sa ubedljivo najnižom cenom, pišu Večernje novosti.

Umesto dosadašnje proizvodne cene kilovata od 10 do 14 evrocenti, u termoelektranama na ugalj (prema američkoj analizi), Cvetkovićev generator daje proizvodnu cenu od svega četiri do pet evrocenti po kilovatu.

U vremenu kada zelena energija teži da zameni tešku industriju i kada Srbija ima pritisak da gasi svoje termoelektrane, ovaj inženjer pravi struju - iz obnovljivih izvora.

“Shvatio sam da je potreba za električnom energijom u svetu velika, pa sam počeo da izučavam vetro-generatore”, kaže Tomislav Cvetković.

“Čitao sam literaturu iz te oblasti i shvatio da vetro-parkovi rade na godišnjem nivou svega 18 odsto, u najboljem slučaju 24 kada su dobre ruže vetrova, a mi moramo da povećamo udeo proizvodnje struje iz obnovljivih izvora. Zato sam projektovao prenosni uređaj koji koristi kinetičku energiju kao obnovljivu i povećava izlaznu snagu”, kaže on.

U prevodu - Cvetkovićev patent bi od jednog kilovata, koji je potreban da se pokrene njegova mašina, dobio osam. Ukoliko bi generator zaživeo, mogao bi da zameni sve termoelektrane na ugalj u Srbiji. Ne bi bilo potrebe ni da se razmišlja o nuklearnim pogonima, koji su ogromni zagađivači prirodne sredine.

“Početna ideja jeste da se napravi jedan generator jačine tri megavata. Samo ta mašina mogla bi da snabde jedan manji grad od 20.000 stanovnika. Inicijalna, odnosno početna energija za ovaj poduhvat bila bi svega 355 kilovata. Kod projektovanja elektrana velikih snaga, pogon je potreban da se pokrene samo jedan generator, a onda se svi ostali u takozvanoj bašti - lančano pokreću”, objašnjava kreator patenta.

Kako ni tu početnu energiju ne bi "napravio" od teške industrije, Cvetković ima plan da je dobije iz drugih obnovljivih izvora - sunca, vetra, mini - hidroelektrana (potočare) snage do 500 kilovata. Ali da čim aktivira generator, on iz sopstvene proizvedene struje automatski počne da preuzima napajanje svog pogonskog motora, dok se njegovo inicijalno napajanje isključuje i usmerava u prenosnu mrežu, odnosno za tržište.