Kako će Vlada rešiti problem sa imovinom?

Na haos u registru, onoga što Srbija poseduje, ukazali su revizori, pa je od tada jasno da država gubi milione jer ne zna ko živi u njenim stanovima, koristi njene lokale ili raspolaže zemljištem koje je u državnom vlasništvu.

Šta Srbija ima i ko od državne imovine ima korist - i dalje je tajna za građane ali i državne organe. Među 550 hiljada jedinica koje su upisane u kakav-takav registar, mnoge su upisane više puta, mnoge sa netačnom procenom vrednosti. Zato su revizori Vladi rekli svoje.

“Da nam dostavi plan, kako planira da ispuni određene preporuke koje je DRI dala ili da čak objasni korake koje je preduzela. Taj rok još nije istekao, taj rok tek ističe 17. oktobra”, kaže vrhovna državna revizorka Svetlana Toma Anokić.

Po odgovor na pitanje da li je nešto učinjeno po preporukama revizora, ekipa B92 se uputila u zgradu Vlade Srbije, koja je inače i sama zavedena 31 put u registar državne imovine. Od juče nikakav odgovor nismo dobili.

Ništa bolje nismo prošli ni u Republičkoj direkciji za imovinu. Od juče kažu da je direktor na sastancima van zgrade pa odgovora i dalje nema.

Kakvo je stanje u evidenciji državne imovine dobro opisuje i sajt Republičke direkcije za imovinu. Kada na sajtu kliknete na link koji bi trebalo da vas odvede na Registar nepokretnosti u javnoj svojini - ne otvori se apsolutno ništa.

“Evidencija treba da se nalazi u Republičkoj direkciji za imovinu i to niko ne spori. Ali pitanje je da li je to na Republičkoj direkciji da ona vrši popis. A to svakako nije nego bi jedan organ na nivou republike trebalo da koordinira tim poslom i da se konačno popiše sva imovina Republike Srbije”, objašnjava Anokić.

Nije ovo prvi pokušaj da se popiše državna imovina, utvrdi ko koristi državne stanove i lokale. Jedan takav učinjen je još 2010. godine, ali je i tadašnjoj generalnoj sekretarki vlade Mirka Cvetkovića bilo jasno da se neće daleko stići...

“Mi smo sad krenuli, a dokle ćemo da stignemo - neće se sigurno završiti taj posao do kraja, ali barem najveće vrednosti ili vrednosti u Beogradu, ili kao što je Karađorđevo, da to bude imovinski sređeno”, kaže generalni sekretar Vlade Srbije Tamara Stojčević.

Ipak, da u haosu u evidenciji državnog poseda nismo sami, pokazuje primer Hrvatske - u ovoj članici Evropske unije tek u januaru 2014. godine objavljen je Registar državne imovine, a sastavila ga je vlada.