Kod privatnika sat 226,u JP 809 RSD

Savetnica Ekonomskog instituta Svetlana Kisić je navela da je to 17 odsto od ukupne zaduženosti srpske privrede.

Ona je na panelu o reformi državne uprave i javnog sektora u Srbiji rekla da su, na primer, javna preduzeća u 2013. napravila gubitak od 51 milijarde dinara.

Kisićeva je istakla da javna preduzeća obuhvataju veliki deo srpske privrede precizirajući da samo 17 velikih državnih preduzeća angažuje više od 19 odsto aktive srpske privrede i zapošljavaju oko 10 odsto ukupno zaposlenih.

Ona je kazala da su javna preduzeća generator nelikvidnosti i navela, kao primer, da Železnice Srbije trećinu svojih troškova ne mogu da pokriju iz svojih prihoda, kao i da GSP Beograd ne može iz prihoda da pokrije plate zaposlenih.

Kisićeva navodi da skoro sva javna preduzeća opterećuje neprofesionalni menadžment, veliki troškovi i neefikasan rad zbog prevelikog broja radnika.

Ona ističe da je neophodno što pre reformisati javna preduzeća, predvideti čvrsta budžetska ograničenja, tražiti veću transparentnost poslovanja, sprovesti departizaciju i povećati efikasnost njihovog rada kroz korporativizaciju.

Prema njenim rečima, preduzeća u restrukturiranju duguju javnim preduzećima oko 670 miliona evra.

Na primer, sat radnog vremena u javnim preduzećima u Srbiji se plaća skoro četiri puta više - 809 dinara nego u privatnom sektoru - 226 dinara, navela je Kisićeva.

"Kada podelite primanja sa satom, vidite da se sat u javnom sektoru naplaćuje 809 dinara, a u privatnom 226 dinara", navela je Kisićeva na Kopaonik biznis forumu, na panelu o reformi državne uprave i javnog sektora.

Ona je rekla da je istraživanje pokazalo da zaposleni u privatnom sektoru dnevno rade u proseku 7,18 sati, a u javnim preduzećima 3,45 sati. Prema njenim rečima, javna preduzeća imaju veće plate i od ostatka javnog sektora, a najveća primanja imaju zaposleni u Koridorima Srbije.

Državna sekretarka u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Vidosava Džagić je rekla da će u naredne tri godine biti sprovedena reforma javnog sektora i da je najvažnije da se mapiraju fabrike troškova i neefikasnosti.

Džagićeva je istakla da u javnom sektoru 20 odsto ljudi vuče ceo posao i da bi upravo oni trebalo da budu lideri i nosioci promena.

"Mora se menjati sistem koordinacije i komunikacije, a potrebno je i jasno utvrđivanje odgovornosti", istakla je Džagićeva poručivši da je cilj da građani i privreda dobiju kvalitetniji javni servis i da se eliminišu nepotrebna rasipanja državnog novca.