Prodaj na Kosovu, nema subvencije

Međutim, poljoprivrednici koji njima prodaju junad ne mogu da ostvare subvencije koja daje države zbog birokratskih prepreka.

Te subvencije ne mogu da dobiju iako se radi o potpuno legalnoj trgovini, a novac od prodaje primaju preko Narodne banke Srbije.

Poljoprivrednici od države traže da njihov status bude regulisan.

Prodaja junadi Albancima pokreće cene na domaćem tržištu na gore. Albanci, plaćaju evrima, uvek više nego domaći klaničari, uvek na vreme i što je najdragocenije u najvećem broju slučajeva zaista na kraju plate, za razliku od mnogih klanica u Srbiji.

Ako je na primer otkupna cena domaćih klanica 1,9 evra Albanci plaćaju 2,1. Pri tome, pošto znaju da su junad zdrava i dobra, ne traže nikakve papire pri uvozu. Samo gledaju kvalitet robe koju kupuju.

Domaći klaničari obično umanjuju cenu upravo za iznos subvencija koje daje država.

"Dajemo bikove tu jednoj firmi koja izvozi za Crnu Gori i za Kosovo. Kada daš našim klanicama, onda mora da čeka", kaže stočar Rade Radenković.

Najveći broj stočara potpuno legalno prodaje stoku na Kosovo. Albanski klaničar Meljsija iz Gnjilana plaća stoku firmi u Srbiji devizama na račun preko Narodne banke Srbije koja prima uplatu iz inostranog platnog prometa.

NBS ne uplaćuje evre na račun firme koja je prodala junad, nego dinare. Stočari kažu da ovo nije političko nego praktično pitanje, kao i da su u nepovoljnom položaju ukoliko ovaj posao rade legalno i preko računa pošto subvencije mogu da se dobiju ukoliko se nabavi dokumentacija koja pokazuje da je junad prodata domaćoj klanici i ako se stoka svejedno kolje na Kosovu.

U Ministarstvu poljoprivrede su za B92 nezvanično rekli da je ovo pitanje za Upravu carine koja ne može da izda dokumente da se radi o izvozu robe, a da istovremeno kosovske klanice nisu u sistemu Republike Srbije.