Niža inflacija, pa jeftini krediti

Stambeni krediti u dinarima sada su četiri do pet puta su skuplji od onih u evrima, a stručnjaci tvrde da bi banke mogle da snize kamate na dinarske dugoročne kredite tek kad građani počnu više da štede u domaćoj valuti, a inflacija na duži rok bude niska i stabilna.

Kamate na stambene kredite u evrima u proseku se kreću oko pet odsto, dok za takav kredit u domaćoj valuti kamata varira od 15,5 do 21 odsto, a rok otplate je mahom od sedam do deset godina. Zato su u poslednje tri godine, otkad su banke uvele tu mogućnost, odobrena samo dva stambena kredita u dinarima.

Primera radi, ako bi se takav kredit uzeo na iznos od million dinara sa rokom otplate od 10 godina i sa efektivnom kamatom od 15,5 odsto, mesečna rata iznosila bi koliko i prosečna zarada u Srbiji, oko 45.000 dinara. Za tih 10 godina, klijent bi banci isplatio više od pet miliona dinara.

"Interesovanje za stambene kredite u dinarima praktično i ne postoji, verovatno zato što su oni na kratak rok. Kod nas je to, recimo, maksimalno na sedam godina i kamata je viša u odnosu na stambene kredite u evrima", rekla je Tanjugu rukovodilac Odeljenja za razvoj proizvoda za stanovništvo u Rajfajzen banci Ana Teofilović-Lazović.

Ona je navela primer stambenog kredita od 30.000 evra, i rekla da bi mesečna rata iznosila oko 170 evra, dok bi za isti iznos samo u kreditu indeksiranom u dinarima i uz rok otplate na na sedam godina, mešečna rata dostigla gotovo 600 evra.

"Banke te kredite ne nude povoljnije jer štednja u dinarima nije kod nas dominantna, zbog slabljenja dinara koje se ranije dešavalo. Kad bi banke imale više sredstava u dinarima to bi bio i izvor finansiranja za kredite u toj valuti koji bi mogli da budu plasirani na duže od sedam godina", kaže Teofilović-Lazović.

Profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić kaže da banke nemaju procenu da mogu da obezbede strukturu fiansiranja i onda se rokovi skraćuju na sedam ili možda negde 10 godina.

"Ono što država može, što sada i radi, jeste da daje signale da je dinarska štednja povoljnija, kako bi u portfoliu banaka počeo da se smanjuje valutni rizik. Sada postoje poreski podsticaji, pa tako u devizama imate porez od 15 odsto, a dinarska štednja se ne oporezuje", rekao je Grubišić Tanjugu i dodao da ipak u strukturi štednje dominiraona u stranoj valuti sa više od 90 odsto.

Ti bi krediti mogli dugoročno da budu prihvatljivi građanima, kaže on, ako se stabilizuje inflacija na duže vreme, koja će učiniti da referentna kamata NBS padne ispod 9,5 odsto.

Za to je, prema njegovim rečima, u najboljem slučaju potrebno nekoliko godina, a kad se to dogodi, dinarski krediti će biti, kaže Grubišić, prihvatljivi i sa jednocifrenom kamatom.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić naveo je da bi za niže kamate na dinarske dugoročne zajmove i inflacija u dužem periodu trebalo da bude niska, da nekoliko godina imamo stabilni kurs, i da se povrati poverenje u dinar.

"Tako bi se vratilo poverenje i prema dinarskim kreditima. NBS čini napore i Ministarstvo finansija, ali mi i dalje na neki način imamo formalizovan dvovalutni sistem. Na primer, niko ne kaže da je cena automobila dva miliona i nešto dinara, jer niko i ne zna koliko je to. Svi će reči 20.000 evra", rekao je Dugalić Tanjugu.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) rekli su Tanjugu da rade na tome da motivišu banke da spuste kamate na dinarske stambene kredite i ponude ih na duži rok.

Glavni preduslov za povoljnije kamatne stope i povećanje ročnosti dinarskih kredita, kažu u NBS, jesu održanje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, kao i povećanje dinarske štednje i produženje njene ročnosti.

"U tom smislu, od početka 2013. godine do februara ove godine stanje devizne štednje je duplirano, i iznosi 35,6 milijardi dinara. Istovremeno, učešće dinarske u ukupnoj štednji stanovništva povećano je sa 1,9 na 3,6 odsto i beleži neprekidan rast iz meseca u mesec. Devizna štednja je u istom periodu povećana za svega 1,0 odsto, na 8,1 milijardu evra", kažu u centralnoj banci.