Licitiranje brojem otkaza

Beograd -- Bacaju se cifre o broju otkaza, rekao je ministar privrede u Utisku nedelje. Poslodavci podržavaju njegove mere, dok su sindikati protiv. Zapošljavanje od 2015.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Sledeća godina će biti teška za srpsku privredu, ali već 2015 - 2016. godine Srbiju očekuje rast zapošljavanja, rekao je ministar privrede Saša Radulović.

Prema njegovim rečima, moramo da stegnemo kaiš, da prođemo kroz tu 2014 godinu, posle koje će se videti rezultati predstavljenih ekonomskih mera.

Povodom nekih procena da će dogodine zbog restrukturiranja preduzeća posao izgubiti oko 100 hiljada ljudi,ministar kaže da se trenutno u javnosti vlada "bacanje cifara" kada je reč o broju radnika koji će dobiti otkaz, on dodaje da je neodgovorno licitirati sa brojem ljudi koji će ostati bez posla.

Radulović je naveo primer 153 "bolesnika", preduzeća u restruktuiranju sa 50.000 zaposlenih, i rekao da može da se očekuje da će 20 do 30 odsto ostati bez posla u tim preduzećima.

"To su firme koje trenutno nemaju nikakav posao i one godišnje koštaju poreske obveznike 750 miliona dolara, to nisu stvarna radna mesta, već fiktivna koja ne proizvode dohodak", rekao je Radulović.

Prema njegovim rečima, da bi stala na noge ta preduzeća moraju da smanje broj zaposlenih, jer sa tim 'tegovima" oni ne mogu ništa da urade, "sa takvim menadzmentom koji nije u stanju da sastavi obične lične karte koje tražimo od preduzeća".

Za ekonomske mere postoji saglasnost

Prema njegovim rečima, Vlada pravi Tranzicioni fond, da bi ljudima koji izgube posao bila obezbeđena socijalna pomoć da prebrode teške dane.

On kaže da je paket ekonomskih mera koji je predstavio ministar finansija isti kao i paket mera koje je on predstavio, i dodaje da iza njih stoji Vlada.

Kaže da nije bitno što nije prisustvovao na sednici vlade kada je predstavljen prvi paket mera, dodajući i da je imao porodične obaveze, ali je istakao da su oko mera svi saglasni i da postoje samo različita mišljenja.

"Svaka mera koju predlažete nosi rizik. Imamo razliku o proceni rizika. Kojom dinamikom i koji je rizik da se mera preduzima danas, ili da se sačeka. Od 2008. do 2012. ništa nismo uradili. Pre godinu dana učinili smo fiskalnu konsolidaciju. Godinu dana kasnije nam je veći javni dug za četiri milijarde", kaže on.

Nameti na rad: Otkazi ili nova radna mesta

Radulović je ponovio da je smanjenje nameta na rad važno za oporavak privrede i da bi to značilo novih 50.000 radnih mesta sledeće godine.

"Moja procena je da ako smanjimo namete na rad za 700 miliona evra, to znači više novih radnih mesta sledeće godine", rekao je Radulović.

Efekti od smanjenja nameta, kako je rekao, biće jeftiniji rad, čime proizvodnja postaje konkuretnija, kao i konkuretnije zapošljavanje.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnik Milan Knežević kaže da su poslodavci mislili da su mere za rasterećenje biti upravo mere koje je predlagao ministar privrede i dodaje da se iznenadio povećanjem niže stope PDV-a i opterećenjem zarada.

"Mere koje je predstavio ministar Saša Radulović su mere koje rasterećuju privredu, ove prve su duboko recesivne", kaže on.

Komentarišući odsustvo ministra na sednici vade prilikom predstavljanja prvog paketa, Knežević kaže da bi da bi dao ostavku da je na mestu ministra Radulovića jer je prvi paket mere u suprotnosti sa onim što su poslodavci mislili da je korisno za privredu.

Prema rečima Kneževića, mora da se krene u rasterećenje privrede jer imamo najmanji standard i najmanju kupovnu moć. On je kritikovao i procene Fiskalnog saveta, navodeći da nisu izneli "nijednu tačnu reč".

"Otpustiću svih 130 zaposlenih jer rad postaje nemoguć", kaže on i dodaje da se poslodaci moraju rasteretiti kako bi mogli da zapošljavaju. Ističe da poslodavce najviše muče visoke poreski doprinosi, ogromno crno tržište, i privreda koja nije rasterećena.

On navodi i problem isplate otpremnina.

"Svaki radnik doprinosi sebi, firmi i državi, ako je radio kod mene 30 godina ja imam obaveze da mu uplaćujem doprinose, ako je radio u nekoj drugj firmi 30 godina a kod mene pet, ja nemogu da mu isplatim otpremnine za sve godine koje nije radio kod mene, ako bih to uradio - bankrotirao bih", kaže Knežević i tvrdi da poslodavaci otpuštaju radnike zato što su prinuđeni.

Koplja opet preko leđa radnika?

Ljubisav Orbović predsednik Samostalnih sindikata Srbije kaže da će izmenama Zakona o radu biti omogućeno fleksibilno otpuštanje radnika a to će značiti otkaze za 50 do 100.000 ljudi u naredne dve godine.

On dodaje da će doći do prelivanja sredstava, kao i do ogromnog otpuštanja jer motiv za poslodavca koji se rastereti neće biti ni dobar ni loš radnik i "poslodavci će moći da otpuštaju bez ikakvih problema". Tvrdi takođe da će se smanjiti mnoga prava radnika i da poseban problem imaju stariji jer "niko neće da zaposli radnika od 50 godina".

"Sve mere se svode na to da treba smanjiti plate ili prava zaposlenih u Srbiji", kaže Orbović.

"Kolika će biti moja penzja?" upitao je Orbović Radulovića, s obzirom da se, kako navodi, novim merama smanjuju doprinosi a time i prihodi penzionih fondova zbog čega će fond morati da se napuni na neki drugi na način.

Prema njegovim rečima, novac će samo prelivati iz fondova u ruke pojedinaca.

Ministar privrede pak tvrdi da to nije tačno i da će penzije biti redovne. Prema njegovim rečima, fondovi će se nadomeštavati iz budžeta.

"Promenom koja podrazumeva da se zdravstveni fond puni iz budžeta omogućava da svi građani imaju besplatno osiguranje", kaže on i dodaje da to nije nemoguće i da ima mnogo pozitivnih primera u svetu.

Radulović kaže da "ne otpušta besan poslodavac nego onaj koji nema posla" i zbog toga je veoma važno smanjiti doprinose na teret poslodavca kako bi mogli efikasnije da zapošljavaju.

Cilj Vladinih mera je, kaže ministar, povećanje zaposlenosti i životnog standarda.