"Recept Anta Markovića nije uspeo"

Konvertibilan dinar, fiksni kurs, udvostručen životni standard sa prosečnom platom između 700 i 800 tadašnjih nemačkih maraka.

Srbija

Izvor: B92

Subota, 03.12.2011.

23:42

Default images

To su prve asocijacije na reformu koju je sproveo Ante Marković kao premijer SFRJ.

"Šok“ terapiju, čije mehanizme primenjuju i srpski reformatori od 2001. godine, propisivao je u okolnostima skoro identičnim današnjim. U mnogo čemu uspešan recept, međutim, nije uspeo da oporavi industrijsku proizvodnju i poveća zaposlenost. Baš ono što nam ni danas ne polazi za rukom.

Uoči Markovićevih reformi, građane je mučio strahovit skok cena. Država je bila za tadašnje pojmove - veoma zadužena. "Tako je ocenjivana, iako je gledano u brojkama bila manja nego sada", objašnjava Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. On navodi da je SFRJ 90. godina imala 20 milijardi dolara duga, a Srbija je danas zadužena oko 32 milijardi dolara.

"Imali smo slične probleme kao danas - opštu nelikvidnost i opadanje stopa rasta. Tokom 70-ih godina godišnji rast je bio oko 7,5 odsto, a 80-ih je spao na jedan odsto. Već 90. godine smo imali negativnu stopu od blizu 12 odsto. Vladala je visoka nezaposlenost i sve ide u prilog tezi da smo mi u krizi već nekoliko decenija", kaže Savić.

Reforma Ante Markovića počivala je na tri stvari - privatizaciji, liberalizaciji i deregulaciji. Inflaciju, koja je bila četvoricifrena, tokom 1990. godine sveo je na dvocifreni nivo.

"Kurs je bio fiksiran na sedam dinara za jednu nemačku marku i posledica toga je bilo da su nam plate nominalno porasle tri ili četiri puta, a realno smo imali dvostruko bolji standard. Mislim da je u tom periodu potrošeno sedam milijardi dolara deviznih rezervi i to je bila cena fiksnog kursa", objašnjava on.

Reforme je zaustavio rat i raspad zemlje. A, deceniju kasnije, ovoga puta pod imenom Srbije, krenuli smo skoro identičnim putem. Reformatore su dočekale daleko manje devizne rezerve, ali daleko veći nivo donacija i značajna sredstva iz privatizacije.

"Mi smo i od 2001. godine primenjivali isti mehanizam reformi, mada mora se priznati u drugom ambijentu. Čuva se makroekonomska stabilnost, insistira se na stabilnom kursu i imali smo rast standarda. Nismo uspeli ni posle 2001. da oporavimo proizvodnju i povećamo zaposlenost. Sada kada je došla kriza, kada je ograničen priliv sredstava, i iz investicija i od privatizacije, mi se opet hvatamo za glavu", navodi Savić.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 38

Pogledaj komentare

38 Komentari

Možda vas zanima

Kina i Francuska se dogovorile: "Dozvolićemo" 1
Svet

Kina i Francuska se dogovorile: "Dozvolićemo"

Kina će dozvoliti uvoz proteinske hrane svinjskog porekla iz Francuske, kao i uvoz svinjskih iznutrica iz te evropske zemlje, navodi se u današnjim odvojenim saopštenjima kineske carine i francuskog ministarstva poljoprivrede.

19:05

7.5.2024.

1 d

Uvode još jedan porez: "Preterujete..." 9
Svet

Uvode još jedan porez: "Preterujete..."

U Nemačkoj će se uvesti porez na skupljanje povratne ambalaže. Tako više mnogi ne mogu da skupljaju flaše i limenke do mile volje i da ih vraćaju za novac, a da ništa od toga ne moraju dodatno da plate.

9:08

7.5.2024.

1 d

Podeli: