U Srbiji najbolje bilo u vreme Tita

Dok jedni ovu ocenu smatraju pukom demagogijom, drugi na nju gledaju kao na nespornu činjenicu.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je ovakva poređenja i inače teško praviti, iako priznaje da je životni standard bio najviši u vreme Brozove Jugoslavije, konkretno u drugoj polovini šezdesetih godina prošlog veka.

On, međutim, smatra da bi Dinkić trebalo da se zapita kolika je njegova lična odgovornost za to što se danas u Srbiji živi tako kako se živi, a ne da skuplja jeftine političke poene.

"Teško je izračunati kada se bolje živelo, jer mnoge stvari koje tada nismo imali na raspolaganju danas su na dohvat ruke. Životni standard je još komplikovanije porediti. Prvoklasni televizor, recimo, danas košta ne košta isto kao pre trideset ili četrdeset godina, dok je cena hrane otišla u drugom pravcu. Trebalo bi se zapitati koliko su nam političari na vlasti popravili životni standard", kaže Kovačević.

S druge strane, njegov kolega Miroslav Zdravković, poznat po istraživanju kojim je dokazao da su nam plate i industrijska proizvodnja na istom nivou kao i pre 40 godina, smatra da Dinkićevu izjavu treba uzeti kao činjenicu u kojoj ne postoji baš ništa sporno.

On ističe da brojni parametri ukazuju na to da se u Srbiji 2011. živi isto kao i 1971. godine, a da smo u pojedinim segmentima u značajno lošijoj situaciji nego pre tri, ili četiri decenije.

"To su činjenice. Dovoljno je da pogledate stanogradnju, da vidite koliko se tada gradilo a koliko danas, pa da steknete sliku u kakvom smo položaju. Industrija je na nivou iz 1969, a BDP na nivou iz 1971. godine. Mislim da aktuelni političari nemaju opravdanja za takvu situaciju", kaže Zdravković.

Zdravković je precizirao da se u Srbiji najbolje živelo 1979. godine, kao i da bi trebalo utvrditi ko je najodgovorniji za to što u poslednjih desetak godina tapkamo u mestu.

"Ako pogledamo visinu realnih plata, najviši životni standard zabeležen je 1979. godine. U prevodu, ako se 1972. godine za prosečnu platu moglo kupiti 800 kilograma krompira, isto koliko i 2011, onda se, te 1979. godine, moglo kupiti 950 kilograma. Takođe, posle Drugog svetskog rata, u periodu od 1945. do 1961, ekonomska situacija se popravljala velikom brzinom, što se ne može reći i za period nakon petooktobarskih promena", kaže on.

Ovaj ekonomista dodaje da "svakako da za takvu situaciju odgovornost snosi i Mlađan Dinkić, ali ne bih sada računao da li je ona veća ili manja. Možda bi, u stvari, trebalo da se napravi svojevrsni 'štetometar', a da jedinica mere bude 'tomahavk'. Verujem da bi se ispostavilo da je ekonomska šteta koju su izazvali desetorica najodgovornijih političara veća od one koja je nastala NATO bombardovanjem".