Đilas: Srbija će biti kao Venecuela

Gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika DS-a navodi da, kada neko ima platu od nekoliko stotina evra ili manje od toga, normalno je da postoji problem kada neko pokazuje da ima milione.

On naglašava da za njega nije ni normalno, ni moralno to što u Srbiji neki ljudi na svakom koraku pokazuju da imaju kuće od 10 miliona ili jahte od nekoliko miliona evra, a svoje radnike plaćaju 150 do 200 evra. Komentarišući primedbe nekih privrednika da je i sam poslodavac i da bi sve izrečene primedbe na račun tajkuna trebalo da važe i za sebe, Đilas je istakao da nema problem ni da kaže da je u firmi, u kojoj je manjinski vlasnik, prosečna plata 1.041 evro. "Ne može, naravno, u svakom biznisu prosečna plata da bude tolika", dodao je Đilas.

"Fascinantno je da su me jedni kritikovali što sam rekao da nije sramota biti bogat. Drugi pitaju odakle mi pravo da govorim o visini plata i kažu da je onaj ko je platio porez na profit regulisao sve obaveze prema državi. Pa, nije porez humanitarna kategorija, već obaveza", rekao je Đilas.

Komentarišući tvrdnje Milana Beka da je politička oligarhija feudalizovala sve krupne nacionalne resurse i da vlast reketira predstavnike krupnog kapitala, Đilas je istakao da je i ta priča „malo naduvana“.

"Ne kažem da nema korupcije i ljudi koji se kriju iza stranaka i traže pare za ovo ili ono. Znamo da toga ima i borimo se protiv toga, ali nije fer optuživati vrh države za reket", zaključio je Đilas.

Gradonačelnik je rekao i da ga neki optužuju da će most kod Ade vredeti 400 miliona evra, iako će konačna cena biti u okviru potpisanog ugovora, dva i po puta manja od tog iznosa.

"To rade zato što niko od njih u životu nije napravio ni 1.000 evra, niti je izvan politike išta radio. Za njih je 1.000 evra isto što i milion ili 100 miliona", kaže Đilas.

Od PKB-a ćemo napraviti beogradski Fijat

Dragan Đilas je istakao da su velike poljoprivredne firme motori razvoja i da Srbija treba da bude pažljiva kada se prodaju resursi poput zemljišta. Gradonačelnik je obećao da će ako bude na vlasti još jedan mandat, od PKB-a napraviti beogradski Fijat.

"PKB ima 29.000 hektara, od toga 21.000 hektara obradivih površina. Doveli smo firmu u red za šest meseci, sad smo angažovali deo menadžmenta iz ozbiljnih privatnih firmi, bez stranačkog upliva i vrlo brzo ponudićemo partnerstvo velikim svetskim investicionim fondovima. Poljoprivreda je najveća šansa Srbije", naglasio je gradonačelnik. Na pitanje o završnom sporazumu sa MMF-om gde se spominjalo i restrukturiranje i korporativizacija lokalnih javnih preduzeća, Đilas je odgovorio da se čeka usvajanje zakona koji će reći šta sme, a šta ne sme da se privatizuje.

„Ja se zalažem da država bude što manje vlasnik i menadžer. Do profesionalnog menadžmenta može da se dodje preko konkursa ili prodajom manjinskog paketa, uz pravo na upravljanje".

„Nije danas problem privatizacija, nego kome prodati. Državna firma može da preživi na tržištu samo ako ima monopol ili potpuno profesionalni menadžment“, kazao je on i dodao da se „vodovod sigurno neće privatizovati, dok će kompanije kao Gradska čistoća, Zelenilo i Beograd put sigurno ući u neki proces privatizacije“.

Govoreći o današnjoj ekonomskoj situaciji, Đilas je zaključio da „deo krivice ide na krizu, ali deo ide i na sve prethodne, pa i sadašnju vladu, koja u nekim trenucima možda i nije povlačila prave, hrabre poteze“.