Dug Srbije rastao 74 evra u sekundi

Njegov udeo u BDP istovremeno je porastao čak za trećinu i iznosi 41,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Problem javnog duga je više nego očigledan, posebno ako se zna da je razlog rast izdvajanja za penzije koje brojni penzioneri pojedinačno nisu ni osetili.

Sve je krenulo krajem 2008. s padom poreskih prihoda i rastom rashoda za penzije. Od formiranja vlade premijera Cvetkovića, javni dug se povećao za 3,5 milijardi evra, a koliko je zaduženje države rapidno raslo, najbolje govori njegovo učešće u bruto društvenom proizvodu. Sa 26 odsto BDP-a u 2008. godini, javni dug se povećao na 33 odsto u 2009, odnosno 41,4 procenata na kraju 2010. Više nam za utehu nije ni Hrvatska čiji je javni dug 37 odsto BDP, a koja inače među ekonomistima slovi za državu koja bi ove godine mogla da bankrotira.

Po Zakonu o budžetskom sistemu, javni dug Srbije je limitiran na 45 odsto BDP-a. Pojedini ekonomisti procenjuju da će limit biti dostignut već sredinom ove godine, a želeći da upozore na opasnost poznavaoci su se bavili i ozbiljnim računicama.

Prateći prekomerno zaduživanje države ekonomista Miroslav Zdravković je izračunao da je javni dug od formiranja vlade dnevno rastao za 45,2 evra u sekundi. Rapidno povećanje koje je usledilo prošle godine bitno je promenilo računicu, pa je zaduženje u 2010. svake sekunde raslo tridesetak evra više.

Zdravković kaže da je glavni izvor bio rast izdvajanja za penzije. Pre dve godine, s početkom krize, poreski prihodi lagano su se tanjili, a pad se poklopio s rastom izdvajanja za penzije. Analize pokazuju da nas je glave došao direktno Jovan Krkobabić i njegovo predizborno obećanje o povećanju penzija za deset odsto.

Praktično, 2007. godine za penzije je iz budžeta izdvojeno 110 milijardi dinara. Godinu dana kasnije 138 milijardi, a 2009. čak 214 milijardi. Rast je nastavljen i prošle godine kad je 75 odsto privrede bilo nelikvidno, pa su penzioneri dobili dodatne četiri milijarde, kaže Zdravković. Tako su javni dug samo prošle godine penzije podigle za 107 milijardi dinara, a u prethodne dve godine za 160 milijardi.

Vlada ne sme dozvoliti novi rast penzija i plata koje se finansiraju iz budžeta. To će zahtevati dodatno zaduživanje, kaže Zdravković.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, kaže da je neverovatno to što je javni dug u prošloj godini porastao za 30 odsto, a da je za isto toliko smanjen dug privrede i banaka. Ako država nastavi da se zadužuje ovim tempom, već ove godine možemo probiti limit od 45 odsto kaže Savić.

Poznavaoci ocenjuju da nije važno samo učešće duga u BDP-u, već su važni i struktura zaduženosti, ročnost i cena duga. Loše je ako preovlađuju strani izvori.

Lampica za crveno svetlo se pali ako troškovi servisiranja spoljnog duga pređu 25 odsto godišnjeg izvoza, a u Srbiji su prešli 40 odsto, kaže Savić, i dodaje da visoka zaduženost znači pad kreditnog rejtinga, skuplje kredite i veći rizik zemlje.