Čuvati "tajne" pri prodaji Telekoma

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić ponavlja da će potencijalni kupac, uz 51 odsto akcija, dobijti i infrastrukturu Telekoma.

“Više puta je rečeno da u imovinu Telekoma koja se prodaje ulazi i infrastruktura“, kaže Matić i dodaje da je infrastruktura već jedanput prodata kada je Telekom privatizovan prvi put 1998. godine.

Ministarka kaže i da bi „sada bilo apsolutno nemoguće vaditi to iz imovine Telekoma koja nije iskuljučivo u vlasništvu države“. Novi vlasnik će, dakle, postati i gazda baznih stanica, centrala, oko 3,2 miliona fiksnih linija, optičkih i bakarnih kablova i „TT“ kanalizacije. Tako će dragocenu infrastrukturu moći da daje i drugima u zakup, kao što je do sada bio slučaj.

Budući da je Telekom od sada bio državno preduzeće njegovo poslovanje isprepletano je sa različitim državnim organima, pre svega sa policijom i vojskom, pa tako na više lokacija Telekom i Vojska korisite iste predajnike.

Zato je i Savet za nacionalni bezbednost preporučio Vladi da se iz procesa prodaje Telekoma izuzme sistem veza posebne namene, odnosno da se zašititi fukcionisanje vojske, policije i bezbednosnih agencija.

„Vlada je po toj preporuci donela zaključak i ovlastila ministarstvo telekomunikacija da formira radnu grupu u kojoj učestvuju sva zainteresovana ministarstava i drugi organi naše države“, kaže Jasna Matić.

Ona, ipak, naglašava da su „konkretni rezultati i konkretni vidovi sprovođenja te vladine odluke i Nacionalnog saveta za bezbednost klasifikovani kao poverljivi i o njima se ne može razgovarati“.

Infrastruktura ne sme da se proda

Stručnjaci smatraju da bi trebalo izdvojiti telekomunikacionu mrežu iz Telekoma u zasebno preduzeće. Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da "Vlada Srbije prodajom infrastrukture Telekoma Srbija krši dva zakona, onaj o privatizaciji i Zakon o koncesijama".

Prema ovim zakonima, prodaja infrastrukture domaćeg operatora nije dozvoljena. Stručnjaci kažu da zemlje u okruženju koje su privatizovale svoje operatore i prodale infrastrukturu, sada imaju problem, te da Srbija ne bi trebalo da ponovi istu grešku. "Infrastruktura Telekoma Srbija je nacionalno dobro i ne sme da se proda", kaže Aleksandra Smiljanić, nekadašnja ministarka telekomunikacija.

Ona objašnjava da "kroz ovu mrežu protiče sav telefonski i internet saobraćaj u Srbiji. To uključuje informacije vojske, policije, državne uprave, poslovne informacije...".

"Vlasnik će se sigurno ponašati monopolistički, jer to pokazuju iskustva drugih zemalja regiona. Tamo su tržišta ostala pod monopolom, cene Telekom usluga su značajno više nego kod nas, a investicije su bile manje", dodaje Smiljanić.

"Distributivna mreža ne mora da bude u vlasništvu države, jer je u SAD, na primer, potpuno privatna. Ali, država mora da ima regulatorna tela da spreči monopol, odredi cenu i kvalitet usluga. Jer, od državnog monopola gori je samo privatni", kaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.

Prema rečima Mahmuda Bušatlije, novi vlasnik infrastrukture mogao bi da oteža Telenoru da uvede fiksnu telefoniju. Time bi cena impulsa kod konkurentnih firmi u startu bila veća. "Stranci nisu zainteresovani da u Srbiji kupe nešto od čega neće imati monopol", kaže Bušatlija.