Država ne plaća struju, vodu, gas

Ministarstva, agencije i zavodi nisu godinama izmirivali račune za struju, vodu, grejanje, a niko od njih nije namirivao ni taksu za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta.

O državi - masovnom neplatiši obaveza - javnost je saznala tek nedavno.

Verovatno bi činjenica da država ne plaća javnim preduzećima u svom vlasništvu i dalje ostala tajna da predstavnici ovih firmi, po svoj prilici iritirani upornim pridikama da moraju da štede i posluju racionalnije, nisu objavili podatak da im baš državna administracija duguje, i to mnogo više nego građani. Inače, izdaci za ove obaveze bili su u planu svakog, do sada, donetog budžeta. Dug Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, prema šest javnih preduzeća, i to samo za ovu godinu, dostigao je iznos od skoro 200 miliona dinara. Neplaćen račun za grejanje dostigao je iznos od 100 miliona dinara, dok dugovanje za struju iznosi 84 miliona dinara.

Pored ovoga, Uprava nije plaćala ni naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, pa gradu Beogradu duguje 703,7 miliona dinara.

Inače, Beograd, po osnovu nenaplaćenih taksi za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, od republičkih organa potražuje 2,64 milijarde dinara, odnosno 24,3 miliona evra. Namirenje ovih dugova predviđeno je odmah nakon što Skupština Srbije usvoji predlog rebalansa budžeta koji joj je dostavila Vlada Srbije.

Beogradske elektrane su trenutno samo po osnovu neplaćenih računa od strane republičkih organa u minusu od 370,2 miliona dinara, odnosno 3,4 miliona evra. Dug za neplaćene telefonske račune Telekomu Srbija narastao je na oko 20 miliona dinara, a Pošti oko deset miliona dinara. Državni organi duguju i Vodovodu, ali i Gradskoj čistoći - po oko 20 miliona dinara.

Služba za zajedničke poslove ove godine nije plaćala ni fakture koje joj je ispostavljala njena avio-služba, i to u iznosu od skoro pola miliona evra.

I na lokalu je zastupljen isti, potpuno nemaran odnos prema plaćanju svih, pa i komunalnih obaveza. Republika će, tako, rebalansom namiriti račune za struju, grejanje i otplatu rate za vozilo u iznosu od 500 miliona dinara za Južnobački upravni okrug, komunalne račune u istom iznosu za Srednjobanatski okrug, račune za grejanje od skoro milion, koje nije platio Pomoravski okrug...

Državi kroz prste, građanima makaze

Dug građana i privrede za struju i gas, krajem prošlog meseca, iznosio je oko 1,1 milijardu evra. Prema podacima EPS-a i Srbijagas-a, najveći deo ovih dugovanja ide na teret državnih preduzeća, ustanova, privrednika, toplana... Ali, dok sve deluje da se za neplaćene račune državi gleda kroz prste, to nije slučaj i sa građanima kojim se prekida isporuka ovih energenata nakon dugih kašnjenja.

Zbir neplaćenih računa prema EPS ove godine porastao je za oko 190 miliona evra. Brojke govore da je samo u Beogradu u prvih devet meseci ove godine Elektrodistribucija Beograd tužila oko 30.000 građana. Jer, na osnovu neplaćenih računa, u kasu EDB nije se slilo 1,4 milijarde dinara. S druge strane, oko 3.100 privrednika dobiće po „plavi koverat“ zbog duga od 1,25 milijardi dinara. A način naplate je jasan - ko ne izmiri račune, sudski izvršioci zapleniće mu imovinu u visini duga. U EDB, ipak, navode da kada se približi trenutak plenidbe, dužnici najčešće nađu način da plate račune.

A dug neplatiša prema Srbijagasu prošle nedelje iznosio je oko pola milijarde evra! Najveći dužnici za neplaćene račune za gas su privrednici i daljinski sistemi grejanja. Kako kaže prvi čovek Srbijagasa Dušan Bajatović, domaćinstvima je lako prekinuti isporuke gasa, pa ona iz bojazni izmiruju obaveze znatno bolje od drugih. Problem nastaje sa naplatom od nesolventnih preduzeća.

"Dešavalo se da ciglana, koja se godinama nalazi na istom mestu, tri puta promeni vlasnika i tri različita društva sa ograničenom odgovornošću. Isporučujemo gas na istu lokaciju, a svaki put mi moramo da platimo", kaže on.

Situacija nije mnogo drugačija ni kada na red dođu računi za grejanje. Zbog niske naplate od građana, toplane često nemaju novca da plate za nabavke gasa i mazuta.

"Građani počnu više da plaćaju grejanje tek kada počne grejna sezona. Tako se, u jesen, stepen naplate poveća između 65 i 70 odsto. Ali, primećujemo da je naplata mala i u gradovima gde je prosečna plata veća u odnosu na ostatak Srbije", objašnjavaju u Udruženju toplana.

Samo građevincima dug milijardu evra

Nedavno je sindikat radnika građevinarstva podsetio da država ovom sektoru duguje milijardu evra, zbog čega su firme iz oblasti niskogradnje nelikvidne i nemaju mogućnost da učestvuju na tenderima. U institucijama države, nažalost, nema preciznih podataka koliko se i kojim građevincima duguje. To je, kako tvrde u Vladi Srbije, posledica činjenice da je reč o zaostalim računima ne samo republičkih organa, već i lokalnih samouprava, ali i preduzeća čiji je osnivač država.

Inače, na početku mandata ove vlade, država je putarima vratila dug od oko 300 miliona evra. Sada se, kažu u nadležnom Ministarstvu infrastrukture, dugove putarima servisiraju u ugovorenoj dinamici. Građevinci, inače, upozoravaju da je država vrlo nekorektan partner - ne plaća svoje obaveze, a ne prihvata da promeni Zakon o porezu na dodatu vrednost, odnosno ukine obavezu da se PDV plaća odmah po fakturisanju. Po sadašnjem zakonu, privrednik ima rok od deset dana, po fakturisanju, za plaćanje poreza. A svoj rad naplati i za dva, tri meseca...

Nije samo građevinska industrija ta koja danas ima problem sa naplatom svojih potraživanja od državnih institucija ili firmi. Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, država, odnosno firme u njenom vlasništvu i javni sektor, privredi trenutno duguju oko 96 milijardi dinara. Zbog dugovanja države se, prema proceni Unije poslodavaca, čak 3.000 privatnih firmi danas nalazi u blokadi.

"Kriza, ali i apsolutno neprihvatljivi rokovi plaćanja koje je u slučaju građevinske industrije uvela država, dovela je do toga da u prošloj godini svaki treći građevinac ostane bez posla", tvrdi Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.

On dodaje da je "prošle i početkom ove godine došlo do blagog smanjivanja vremena naplate za isporučenu robu i usluge u poslu sa državom. Sada je rok plaćanja sveden na pet meseci, što je dobro u odnosu na činjenicu da je u jednom momentu bio i deset meseci".

Nažalost, privrednici ne žele javno da govore o problemima u naplati koje imaju sa raznim nivoima državne uprave, firmi u njenom vlasništvu ili javnim preduzećima. Nije ni čudo, ako se zna da, zapravo, danas jedino država, u najvećem delu naše zemlje, može da obezbedi kakav-takav posao.