Tajkuni otpuštaju bez milosti

Da ne bi žrtvovali posao ili ugasili poneku firmu u moru onih koje imaju, pojedini tajkuni odlučili su se za po radnike najnepopularniju, a po njih najefikasniju meru.

Jedan od mogućih razloga zbog čega su upravo radnici nastradali je i taj što privrednici očigledno ne vide kraj krizi, a od investicija ni traga ni glasa.

U 24 privatne firme u vlasništvu nekolicine najmoćnijih privrednika u ovoj zemlji tokom 2009. otpušteno je čak 1.173 zaposlena. Rekorder po broju otpuštenih je Predrag Ranković Peconi koji je samo u Vitalu broj radnika prepolovio (sa 600 na 314), dok je u Albusu oko stotinak ljudi ostalo bez posla. Ni u jednoj od šest firmi čiji je on vlasnik nije bilo sjajno prošle godine, u svakoj je bilo otpuštanja, iako nijedna osim Albusa nije poslovala sa gubitkom.

Za gotovo 200 smanjen je broj zaposlenih u smederevskoj fabrici „Milan Blagojević“. U istom periodu kompanije poput Delta maksija i Beogradske pekarske industrijom zaposlile su 691 osobu. Ipak, bilo je smanjivanja radne snage u Valjaonici bakra Sevojno, ITM grupi, brojnim kompanijama u sastavu ABS holdinga i ostalim.

Sa vlasnicima krupnog kapitala uvek je bilo problema, kaže predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović. On podseća koliko je bilo problema sa zaposlenima u Rankovićevoj firmi Sunce, kada su radnici bili primorani da putuju po 50 kilometara do radnog mesta.

"On svoju politiku i dalje vodi. Iako smo štrajkovali tu se mnogo nije promenilo, a država je takvima omogućila da tako rade. Ali, to nije slučaj samo sa njim, onih koji otpuštaju, šalju na odmore, gase firme je mnogo", napominje Orbović i dodaje da je još uvek situacija takva da po par stotina ljudi dnevno ostaje bez posla.

Iako je pre nešto više od dva meseca na sastanku u Sindikatu, uz prisustvu „krem de la krem“ društva privrednika i Vlade formirana radna grupa za praćenje izlaska iz krize, još nije učinjen niti jedan konkretan korak. Orbović kaže da se sa privrednicima od tada nije razgovaralo, a da je na Vladi da uradi nešto.

"Oni privrednici koji su bili na sastanku obećali su da će pokušati da reše pitanje zaposlenosti. Lično se nisam ni sa kim više sastajao, svi dogovori dešavali su se na nivou granskih sindikata, tamo gde je bilo potrebno", napominje Orbović i ističe da je predsednik Vlade bio zadužen da inicira dalje razgovore, ali da, kako se još ništa ne dešava, očigledno „nije imao sluha za to“.

"Tražili smo razgovore i rešenja, ali očigledno politika stoji iza svega i to je suština. Gde ima to da se insistira na racionalizaciji, a da s druge strane država nudi poslodavcima po 10.000 evra za radno mesto", ističe Orbović.

Zbog racionalizacije i obećanja datih MMF-u i velika državna preduzeća su bila primorana da otpuštaju ljude. U devet kompanija u Srbiji tokom 2009. otpušteno je 973 zaposlena, a jedino su Srbijagas, Srbijašume i EPS godinu završili sa više radnika nego 2008. (ukupno 57). To međutim nije toliko čudno jer su po naredbi Vlade korisnici budžeta morali da smanje broj zaposlenih.

Više čudi to što su se pojedine firme oglušile o savet države i umesto da skinu s platne liste pojedine ljude oni su primili nove. U Srbiji je, kaže profesor Megatrenda Darko Marinković, situacija takva da je poslodavcima najlakše da posegnu za otpuštanjem radnika jer državi neće da se zameraju.

"Lakše je zameriti se radnicima jer njih nema ko da zaštiti. Sindikati su podeljeni, politika apsolutno dominira i imamo situaciju da je kod nas sada otvoreno ugroženo najelementarnije pravo svakog čoveka, što je civilizacijski nedopustivo. Kako drugačije da nazovemo to što neko može godinama da ne uplaćuje poreze i doprinose", kaže naš sagovornik.

Ko ne može da ispuni svoje obaveze, naglašava on, treba da ide u stečaj jer samo tako privredni ambijent u ovoj zemlji može da se popravi. Marinković ističe da Srbija spada u najneuspešnije zemlje što se tranzicije tiče i da se još uvek nalazi na socijalno najkonfliktnijoj tački.

"Država je skupa, broj zaposlenih u administraciji je veliki, a onda demagoški, ministri poručuju da neki treba da budu otpušteni. Pa ko ih je zapošljavao. Oni nemaju ni etičko ni profesionalno pravo da to čine", ističe on.