Manje rezerve, manja kamata

"Visoka stopa obavezne rezerve destimulativno utiče na cenu kredita. Srbija trenutno ima jednu od najviših stopa obavezne rezerve na domaće devizne izvore, od 40 odsto na štednju stanovništva i 45 odsto na depozite privrede", kazala je ona u intervjuu za Magazin Biznis.

Draginja Đurić, koja je i predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza (Intesa) u Srbiji, ocenila je da će za kreatore ekonomske politike u Srbiji najveći izazov u 2010. godini ostati rešavanje problema rastuće nelikvidnosti privrede.

"Ako izostane sistemsko rešavanje problema neblagovremenog izmirenja obaveza, izlažemo se opasnosti da dodje do novog talasa krize nelikvidnosti preduzeća. To znači i da će automatski doći do značajnijeg rasta nivoa loših kredita", upozorila je ona.

Kako je ocenila Đurićeva, potrebno je i da vlada, centralna banka ali i ostali akteri na tržištu utvrde dugoročnu strategiju oporavka privrede.

"Vlada i Narodna banka Srbije su sprovodile mere koje su imale pozitivne efekte i koje su znatno ublažile posledice krize. Sada, fokus mora biti na nastavku reformi javnog sektora i dovršetku privatizacije", navela je ona.

Država mora da nastavi da kroz posebne mere, naglasila je Đurićeva, pruža punu podršku realnom sektoru.

Prem njenim rečima, trend oporavka svetske ekonomije u velikoj meri će uticati na oporavak srpske privrede, koja će, u okolnostima prognoziranog minimalnog privredog rasta, morati da nadje odgovor za jačanje konkurentnosti, rast izvoza i privlačenje investicija.

"Upravo zbog toga, teško je u narednu godinu ući sa više od umerenog optimizma. Sigurno nas očekuje još jedna godina koja donosi velike izazove i zahteva puno rada na stvaranju boljih uslova za generisanje privrednog rasta", istakla je predsednica Udruženja banaka Srbije Draginja Đurić.