Potpisan memorandum o gasovodu

Gasovod kroz Srbiju, dužine oko 400 kilometara i vrednosti oko milijardu dolara, prostiraće se od granice sa Bugarskom do granice sa Hrvatskom. Srbija postaje važna tranzitna deonica preko koje će ruski gas ići ka Italiji.

Memorandumom je predviđeno da se formira mešovita radna grupa koja će pripremiti sva neophodna dokumenta do 1. jula 2007 godine, nakon čega će biti formiran konzorcijum koji će, kako se ističe, dalje upravljati projektom.

Taj dokument su potpisali srpski ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov, generalni direktor "Srbijagasa" Miloš Milanković i generalni direktor "Gasprom eksporta" Aleksandar Medvedev.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije ističe da potpisivanjem praktično počinje sprovodjenje jednog od najvažnijih programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine - gasifikacija zemlje.

Rusija je najbogatija zemlja prirodnim gasom na svetu i kao takva ima dominanatnu poziciju u trgovini i snabdevanju ovim dragocenim energentom.

Kako bi gas što lakše došao do Evrope planirana je izgradnja gasovoda koji će u dužini od oko 400 kilometara prolaziti i kroz Srbiju, u delu od bugarske do hrvatske granice.

"Tako će Srbija praktično postati jedan od ključnih tranzitinih tački za Zapadnu Evropu", očekuje ministar Naumov.

„Ovo je jedan za nas Srbiju važan i da ne kažem patetično istorijski trenutak zato što mi praktično postajemo tranzit za gas iz Rusije za Zapadnu Evropu”, kazao je Naumov.

Gasovod koji se planira da se izgradi kroz Srbiju imaće kapacitet od 20 milijardi kubika i prema svojevremenim proračunima vlade, gasovod bi Srbiji godišnje donosio 200 miliona dolara prihoda, koji bi bio deljen sa ruskim partnerom. Pomoćnik ministra energetike Slobodan Sokolović, za B92, kaže da je korist od izgradnje deonice transregionalnog gasovoda višestruka, ne samo u oblasti energetike već i za razvoj domaće privrede.

"Kada govorimo o sigurnosti snabdevanja potpuno je jasno da snabdevanje gasom iz dva pravca daje jednu pouzdanost kako privrednih aktivnosti svih privrednih subjekata, koji koriste gas ili kao energent ili kao sirovinu, a istovremeno i podizanje te privredne aktivnosti. Ako govorimo da je to deonica transregionalnog gasovoda koji spaja Tursku sa zapadnoevrospkim tržištem odnosno kroz njega preko 'Plavog toka' ruske izvore gasa sa evropskim tržištem onda govorimo i o dimenziji koja ukazuje na političku stabilnsot u regionu, a istovremeno ukazuje na atraktivnost ovog prostora za investiranje", rekao je Sokolović.  

Prema njegovim rečima, taj gasovod punim kapacitetima može zaživeti za 5-6 godina kada Srbija može da očekuje značajnu finansijsku dobit.

"Ako bismo govorili o nekim projekcijama onda bi mogli da kažemo da je to neka 2010 – 2011. godina kada bi nekim punim kapacitetom ovaj transergionalni gasovod bio u funkciji. U ovome momentu uopšte se ne razmišlja o ulaganjima Srbije, ali se razgovara o učešću Srbije u konzorcijumu, pa ako kroz to možemo prepoznati učešće Srbije kroz neku vrstu vlasništva onda možemo govoriti i o istovremenoj dobiti Srbije kroz deobu transportnih troškova, koja se kreće od 50 pa čak do 200 miliona eura", kaže Sokolović.

Ministarstvo rudarstva i energetike prošle godine je usvojilo i Nacionalni plan gasifikacije koji predvidja korišćenje prirodnog gasa u više od 400.000 domaćinstava širom Srbije. Vlada Srbije podržala je izgradnju regionalnog gasovoda kroz Srbiju krajem jula ove godine.

U Srbiji ima oko 190.000 potrošača gasa, od čega samo 1.000 industrijskih objekata i koristi se dominantno za grejanje, a procenjuje se da je oko 250.000 potencijalnih novih korisnika tog energenta.

Srbija trenutno 14 odsto energetskih potreba zadovoljava gasom, a do 2020. godine taj udeo trebalo da bude povećan na 20 odsto. Memorandum nije ugovor

Urednica sajta Energy obzerver, Sijka Pištolova, kaže da "danas Srbija još ništa ne dobija", jer se u Moskvi potpisuje samo memorandum o razumevanju i izgradnji, a ne i ugovor.

"Memorandum je samo jedan papir u kome se saopštava dobra volja Srbije i Gasproma da su spremni jednog dana da potpišu i ugovor o pravoj konkretnoj saradnji. Ukoliko bi se desilo da se već sutra naprave ekipe sa obe strane koje bi počele da izrađuju ugovor o budućoj saradnji, tek onda bi imali prostora za neko zadovoljstvo, a za sada je sve ovo predizborna priča", kaže Pištolova. 

Ona je, takođe, rekla da je ovih dana, potpuno nenajavljeno, došlo do jedne druge promene u saradnji Srbije i Gazproma, koja će imati negativne posledice. "Do sada je Srbija nabavljala gas od Gazproma u direktnim aranžmanima. Međutim, Upravni odbor Srbijagasa je odlučio da Srbija ponovo dobije posrednika u uvozu gasa, firmu Jugorosgas, koja - kada je u pitanju naše pozitivno pravo - nije do kraja definisala svoj status".